Путин: Становнике Крима нисмо могли да препустимо на милост и немилост националистима

Председник Русије је у документарном филму изнео детаље догађаја из марта прошле године, када је након референдума Крим припојен територији Руске Федерације.

Председник Русије Владимир Путин је изнео детаље догађаја из марта прошле године, када је након референдума Крим припојен територији Руске Федерације. У документарном филму Андреја Кондрашова „Крим: Пут у Отаџбину“ он је испричао да је на Криму непосредно пре референдума спроведена анкета на тему односа становника Крима према повратку региона у састав Русије, преноси РИА „Новости“.

„Испоставило се да 75% становника жели припајање Русији. Разумете, спроведена је затворена анкета ван контекста могућег припајања. Мени је постало јесно да ће, ако се приближимо тој могућности, ниво или број оних који би желели да се историјски догађај деси бити много већи“, истакао је руски председник.

„Коначни циљ је био да се људима пружи могућност да изразе своје мишљење о томе како они желе даље да живе... У себи сам мислио да, ако људи то буде хтели, значи, то треба и да се деси. Значи, ако тако буду хтели, они ће тамо имати велику аутономију и нека права, али у саставу украјинске државе. Нека буде тако“, рекао је председник Русије.

„Али, ако они буду хтели нешто друго, ми их не можемо напустити! Ми знамо резултате референдума. Поступили смо онако како смо били дужни да поступимо“, рекао је Путин.

„Ја сам свим својим колегама, а било их је четворо, рекао да се ситуација развија на такав начин да смо принуђени да почнемо да радимо на враћању Крима у састав Русије. Зато што не можемо ту територију и људе који тамо живе да препустимо судбини, на милост и немилост националистима“, изјавио је Путин.

Раније је био приказан још један фрагмент из филма у којем је Путин саопштио: „Позвао сам у Кремљ начелнике наших специјалних служби и Министарства одбране и дао сам им задатак да спасемо живот председнику Украјине. Иначе би њега једноставно ликвидирали.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“