Економиста: Пад евра је, између осталог, повезан са санкцијама против Русије

Санкције против Русије и руске контрасанкције наносе додатни ударац економији Јужне Европе, која се и тако налази у тешкој ситуацији и за коју је пад евра сада животно неопходан.

Немачка „Deutsche Bank“ предвиђа да курс евра може до 2017. пасти на 85 америчких центи, пре свега због одлива капитала из Европе, који би до тада могао достићи 4 трилиона евра (током последњих 6 месеци из еврозоне је отишло већ 300 милијарди евра).

Изгледа да је евро жртвован у покушају да се по сваку цену стимулише економски раст, за шта је, како сматрају они који одлучују о Европи, потребно повећати ниво инфлације. Европска централна банка је већ донела одлуку о великом откупу државних обвезница земаља чланица еврозоне. За то ће до септембра 2016. бити издвојено до 60 милијадни евра месечно, при чему ће извор финансирања бити емисија евра, тј. штампаће се нов новац који не покрива пораст производње.

У интервјуу за лист „Взгљад“ Морено Паскинело, лидер не само италијанске, него европске Коалције за излаз из еврозоне, је истакао да Европска унија није случајно постала епицентар системске кризе. „Структура ЕУ и основна својства која леже у основи јединственог тржишта и заједничке валуте – евра, стварају препреку за излазак из кризе, која је створена системом ‘казино-капитализма’. Нове и још погубније невоље су пред нама“, сматра Паскинели.

Многи сматрају да драстична и брза инфлација са фактичким падом вредности дуга могу спасти крупни грчки, шпански и италијански капитал. Тако да се питање поставља о темпу инфлације и пада курса евра, а не о самом активирању инфлационих механизама.

Фактички, истиче он, европске политичке партије и парламенти су постали бизнис-комитети банкарских и финансијских лобија, одузевши држави чак и традиционално право да штампа новац. Не само што су земље одустале од свог валутног суверенитета, они су изгубиле и већи део својих политичких и институционалних овлашћења, предавши их не неком наднационалном органу, који су изабрали грађани, него олигархији бирократа и технократа који немају ништа заједничко са демократском легитимношћу, пише новинар листа „Взгљад“.

Санкције против Русије, које су довеле до драстичног пада пословне активности у широком спектру (од финансијског сектора до индустрије, од учешћа европског бизниса у изградњи гасовода до руског туризма у Европи) и руске контрасанкције (посебно у сфери пољопривреде) наносе додатни ударац економији Јужне Европе, која се налази у тешкој ситуацији и за коју је пад евра сада животно неопходан.

Тешко је предвидети хоће ли евро преживети или ће пропасти под притиском противречности. У многим земљама ЕУ се шири покрет за добровољни излазак из зоне евра, али ово питање углавном зависи од политичке воље елите – било садашње, било оне која ће је сменити у будућности. Једна ствар се може са сигурношћу рећи – евро ће се променити, повратак ка ранијој монетарој ситуацији више није могућ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“