„EUobserver“: Немојте Србију препустити Русији и Кини

Европски лист сматра да, ако ЕУ ускоро не покаже Србији да је њена будућност у Унији, ова земља алтернативне путеве може потражити на истоку.

Русија и Кина покушавају да попуне политички вакуум који је Европска унија оставила на Балкану, посебно у Србији, пише „EUobserver.

По мишљењу новинара европског Интернет издања, Европска унија занемарује балканске земље, а међу њима посебно Србију, јер своју пажњу потпуно посвећује украјинској кризи. Тако је председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио да се проширење ЕУ обуставља најмање до 2020. Услед тога Брисел ризикује да изгуби своју најјачу полугу утицаја на будући развој Србије – могућност да поставља услове преговора о уласку у Европску унију, пише „EUobserver“.

Ако Европска унија јасније не покаже да је заинтересована за овај регион, Србија би могла да потражи алтернативне путеве. А ови путеви воде у Пекинг и Москву, сматра новинар. 

Кинеска влада посматра Балкан као централно чвориште у својој дугорочној стратегији убрзаног развоја трговине између Истока и Запада. Кинеске банке имају велике инвестиције у Србији. Само током 2014. Београд је потписао 13 споразума и меморандума са Пекингом у сфери финансија, инфраструктуре, телекомуникација и саобраћаја, пише издање. 

Још природнија алтернатива за Србију и, по мишљењу издања, још опаснија, је Русија. За то постоје многи разлози, пише издање. „Две земље имају историјске и културне везе, Русија подржава српску позицију о Косову у Савету безбедности УН, и оне одржавају блиску економску сарадњу, посебно у енергетском сектору“, наводи „EUobserver“.

Русија и Србија су 2013. потписале стратешко партнерство којим се продубљује економска и политичка сарадња и успоставља координација деловања у међународним организацијама. Србија је такође једина земља кандидат за улазак у ЕУ која није подржала санкције против Русије и није осудила Русију за анексију Крима, наводи се у чланку.  

Новинар такође наводи да је Србија једина земља изван Заједнице независних држава која је потписала споразум о слободној трговини са Русијом 2009. А у октобру 2014. руски председник Владимир Путин је присуствовао првој српској војној паради од 1986, чиме је Русији дат посебан значај.

Европски лидери већ дуго са сумњом посматрају односе између Русије и Србије, али, како је истакао политиколог Иван Крастев, „ниједан пројекат који је овај регион требало да ослободи утицаја Русије није успео“.

Међутим, сматра издање, европско условљавање је најјача трансформациона снага у региону. „Србија можда тражи могуће партнере на истоку, али не показује знаке да напушта европски пут“, наводи се у чланку. Новинар сматра да је Србији сада „како би постала успешна европска демократија“ потребан позитиван и јасан сигнал да је „њена будућност у Европској унији“. „Свако даље одлагање значиће одустајање од снажног утицаја који има постављање услова“ за улазак у ЕУ, пише „EUobserver“.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“