Медији подсећају како је пре 220 година Летонија постала део Руске Империје

Царица Катарина Велика је на данашњи дан, 15. априла 1795, објавила манифест о припајању Русији војводства Курландија и Семигалија, као и Пилтенског округа.

Информациони портал „Газета.Ru“ подсећа на то како је на данашњи дан пре 220 година садашња територија јужне Летоније постала део Руске Империје, преносећи сложену историју догађаја који су томе претходили. 

Русија је за време владавине Петра Великог заузела Војводство Курландија и Семигалија, које је заузимало територију данашње јужне Летоније,  али га није прикључила својој територији, већ је оно остало формално зависно од Пољско-литванске државне заједнице (Реч Посполита).

У преговорима између пруског краља Фридриха I и Петра Великог договорено је да се курландски војвода Фридрих Вилхелм ожени рођаком руског цара Аном Ивановном. Фридрих Вилхелм је такође преузео обавезу да задржи неутралност према Русији у случају рата.

После његове смрти Ана Ивановна се најпре вратила у Русију, да би је цар Петар II послао у Курландију са мањим војним контингентом.

После смрти Петра II, Ана Ивановна је постала руска царица. Њен миљеник Ернст Јохан Бирон је практично преузео власт у Русији. Управо он није дозволио да Војводство доспе у састав Пољско-литванске државе, тако што је у борби за пољски престо подржао Августа III. Бирон је једно време био и војвода Курландије и Семигалије. После смрти Ане Ивановне 1740. је ухапшен и протеран у Сибир. Курландија је 18 година била без војводе. Затим је за војводу враћен Бирон, да би се избегло постављање пољског војводе, а након што се он повукао, владао је његов син Петар.

До необичног обрта долази 1794, када је пољска војска на таласу устанка Тадеуша Кошћушка подигла устанак у Курландији. Устанак је угушила руска војска на челу са Александром Суворовом. Војвода Петар је отишао у Санкт Петербург и продао своја права на Војводство. Царица Катарина Велика је 15. априла 1795. објавила манифест о припајању Русији Војводства Курландија и Семигалија, као и Пилтенског округа.  

Већ на јесен исте године дошло је до треће поделе Пољско-литванске државе између Русије, Пруске и Хабзбуршке монархије. Према тој подели, Руска Империја је добила не само јужну Летонију, него и Литванију са Вилњусом и Гродном, Западно Полесје са Брестом и западни Волињ са Луцком. Већина ових територија је остала у саставу Русије све до 1918, пише „Газета.Ru“, подсећајући на догађаје из руске историје. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“