Словенско братство не постоји јер су за то потребне ствари које обједињују народе. Ми имамо једног безусловног словенског пријатеља, а то је српски народ, сматра познати руски писац Захар Прилепин.
„Срби су једини словенски народ са којима се наставља наше пријатељство, са којима одржавамо везу и који ту повезаност и сами признају. Са осталим Словенима имамо сродство, али је оно доста компликовано“, написао је Прилепин у колумни у новинама „Аргументи и факти“.
Писац је навео да Словени сами себе обмањује уколико сматрају да је у периоду од 17. до 19. века постојало „узајамно обожавање међу овим народима“.
„Све су то заблуде. Од времена кад су постали засебни, словенски народи никада нису били јединствени. Ако говоримо о Чесима, Пољацима, Бугарима, треба рећи да за њих читава та словенска историја није била једнозначна, као за нас. Они о томе имају потпуно различито мишљење, тако да од њих уопште не треба очекивати другачији став“, сматра Прилепин.
„Словенска братство“? Можда тако нешто и постоји, али заиста делује само под условом да људи и народи имају ствари које их узајамно обједињавају, као што су заједничка религија, заједнички културни интереси, а не само неки заједнички део историје или заједничко порекло“, пише руски писац.
Према његовом мишљењу, у модерном свету словенско братство има само значење заједничког порекла народа, али то за многе ништа не значи, јер су ови народи били у сродству давно, пре око две хиљаде година и због тога њихове ставове не треба осуђивати.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
