Стручњак: Европа покушава да поврати поверење Русије упркос притисцима САД

Берлин је спреман да одигра улогу архитекте у будућој сарадњи ЕУ и Русије. Пословна елита Европе притиска политичаре да укину санкције Москви, наводи стручњак Грчког фонда европске спољне политике Георг Цогопулос.

Политика Европске уније према Русији постаје мекша и креће се у правцу економске сарадње, без обзира што Вашингтон наставља да оптужује Москву за мешање у украјински конфликт, написао је стручњак Грчког фонда европске спољне политике Георг Цогопулос за кинеске новине Global Times, а преносе РИА „Новости“.

„Позиција ЕУ и Немачке као локомотиве њеног економског развоја, прилично је јасна: обнова украјинске економије је један од приоритета спољне политике. Споразум о зонама слободне трговине DCFTA, чија је реализација планирана за јануар 2016. године, на најбољи начин илуструје позицију ЕУ“, сматра стручњак.

Цогопулос наводи да ЕУ наставља да тражи начине за економску сарадњу са Русијом и у условима санкција. У Путиновој изјави о „зони слободне трговине од Лисабона до Владивостока“ лидери Немачке виде будућност такве сарадње.

Како пише стручњак, Ангела Меркел је на економском форуму у Штралзунду, говорећи о стварању слободне трговинске зоне са Украјином и Молдавијом, изјавила да тај корак није усмерен против Москве, већ да у овом моделу има места и за Русију.

„Задршка у реализацији DCFTA између ЕУ и Украјине значи да Брисел види учешће Кијева у Евроазијској економској унији, као и то да Европа планира да створи трговинску зону између ЕУ и Русије. Брисел се труди да корак по корак поврати поверење Москве и да је увуче у уносну политичку игру која подразумева и обавезе, али и добит“, сматра Цогопулос.

Он је навео да Берлин може имати улогу архитекте у таквој врсти сарадње. Пословна елита Немачке, упркос притисцима од стране САД, и сама врши притисак на немачке политичаре, јер сматра да је изолација Русије неисплатива.

Цогопулос сматра да ће ЕУ предложити Москви активну сарадњу уколико украјинско питање буде решено уз помоћ Минског споразума. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“