Председник Црне Горе Филип Вујановић је најпре званично потврдио свој долазак у Москву на Параду Победе 9. маја, а затим је од тога одустао под изговором да овај празник треба да прослави у својој земљи. Дописник РИА „Новости” је тим поводом разговарао са амбасадором Русије у Црној Гори Андрејем Нестеренком и тражио од њега да прокоментарише ову одлуку црногорског руководства. .
„Специфичност прославе седамдесетогодишњице Победе састоји се у томе што је то догађај који развија односе међу земљама. И када ми представници других земаља кажу да, евентуално, треба у својој земљи нешто да организују... То нико не брани, али, извините, прва парада Победе је одржана на Црвеном тргу, цео свет је гледао документарне снимке о томе и зато Параду доживљавамо као догађај од великог значаја са тачке гледишта сећања на оне који су дали животе због плаветнила над нама. Чини ми се да није сасвим коректно ако се то игнорише. Јер Дан Победе у Европи се слави 8. маја и зато је после тога могуће доћи код нас авионом, тако да је 9. маја председник Црне Горе могао да буде међу уваженим званицама Параде у Москви.”
Амбасадор је додао да су представници ветеранских организација Црне Горе заиста потврдили да су тражили од председника Црне Горе да празник прослави у својој земљи, јер су „планиране грандиозне свечаности”. „Међутим, ви знате да црногорска армија не поседује тако много технике и да се зато одржавање параде никада није ни помињало”, додао је он.
Говорећи о проблемима на које руски инвеститори наилазе у Црној Гори, руски амбасадор је прокоментарисао ситуацију у вези са руским бизнисменом Олегом Дерипаским који је изгубио „Комбинат алуминијума Подгорица” зато што је црногорско Министарство финансија тражило да се прогласи банкрот.
„Што се тиче ’Комбината за производњу алуминијума Подгорица’, био је то доста велики пројекат у нашим трговинско-економским односима. Према званичној статистици, пре неколико година комбинат је буџету Црне Горе доносио око 40% прихода од извоза, али се затим ситуација на тржишту метала погоршала. Црногорска страна је покушала да скрене пажњу на то, као и на то да наш инвеститор не улаже новац у развој предузећа. Али то није у складу са чињеницама. Ја сам одржавао контакте са представницима нашег бизниса, па и са извршним директорима комбината. Они су ми показали предузеће и изнели ми процену стања у њему. Био сам упознат са ситуацијом, али је црногорска страна имала другачије тумачење догађаја”, објашњава Нестеренко.
„Осим тога, наш инвеститор је у комбинат дошао на молбу црногорске стране и зато је ова бракоразводна парница, коју је покренула Подгорица, изгледала помало необично. Оптужили су нас за све грехе, стручњацима су оптужбе детаљно познате. Руско-кипарска Централноевропска компнија за производњу алуминијума, која управља комбинатом, поднела је тужбе арбитражним судовима. Није искључено да ће за црногорску страну оне суме које ће требати да плати на основу пресуда бити озбиљан ударац.”
Руски амбасадор у Подгорици је навео и друге примере пројеката који су били покренути, посебно у сфери енергетике, и који су у зачетку угушени, јер Црна Гора није показала никакву вољу да их развија. „Ако бисмо све узели у обзир, видимо да са нама једноставно не желе да сарађују”, закључује Нестеренко.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу