CIA: Бин Ладен планирао да дигне у ваздух амбасаду САД у Русији

Америчка обавештајна служба је објавила преко стотину докумената, који су пронађени приликом убиства Бин Ладена.

Према подацима које је објавила америчка Централна обавештајна агенција (CIA), вођа терористичке групе Ал Каида Осама бин Ладен, убијен 2011. године, намеравао је да дигне у ваздух америчку амбасаду у Русију.

Америчка обавештајна служба је у среду, 20. маја, објавила преко стотину докумената који су пронађени приликом ликвидације Бин Ладена, преноси РИА „Новости”.

„Послали смо неколико наше браће у Британију, Русију и Европу да се припреме како би били спремни  за рад до краја године”, написао је Бин Ладен у писму које је насловљено „Извештај о делатности у иностранству”. Под радом он је подразумевао спровођење терористичке операције.

Како истиче Бин Ладен у писму, циљ терориста требало би да буде гасовод или америчка амбасада у Русији, а у Великој Британији „неколико циљева које браћа буду сматрала за адекватне”.

Из писма се види да терористи нису наишли ни на какве препреке приликом провере. Бин Ладен у писму такође признаје да Ал Каида из низа разлога није успела у постизању овог циља.

Објављени документи садрже преписку Бин Ладена са његовим сарадницима о плановима за нове терористичке нападе, мере безбедности и покушаје да се поведе информациона кампања у медијима за ширење утицаја групе. Објављена су укупно 103 документа.

Америчка обавештајна служба је објавила само енглески превод докумената и оригинални текст на арапском, али не и снимке докумената. 

Амерички новинар Сејмур Херш је 11. маја, ослањајући се на податке од извора блиског председнику САД, објавио да је верзија о томе како је убијен Осама бин Ладен, коју заступа Вашингтон, заправо фрапантна лаж. Према званичној верзији, Осама бин Ладен је убијен у мају 2011. године у својој кући на периферији пакистанског града Аботабада у операцији коју су спровеле америчке специјалне јединице.

Новинар, међутим, тврди да су специјалне службе Пакистана Осаму бин Ладена ухватиле још 2006. и држале ге у затвору. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“