Немачки медији: Концепт тенка „Армата“ је настао у Немачкој

Оно што „изгледа као да је ’ново’ код Армате, уопште није ново, него је већ било смишљено и направљено у Немачкој“, тврде немачки стручњаци.

Концепт најновијег руског тенка „Армата“ настао је пре 30 година у Немачкој и чак је делимично тестиран у овој земљи, пише новинар Герхард Хегман за лист „Die Welt“.

„Руси реализују концепт тенка који је замишљен у Немачкој као замена за тенк ’Leopard-2’“, објашњава аутор чланка. Према речима стручњака, нови немачки тенк требало је одавно  да буде направљен. Још 1995. године у Немачкој је планирано да се конструише „нова тенковска платформа“. Међутим, распад СССР-а и крај хладног рата су утициали да пројекат немачке војске буде обустављен, јер се претпостављало да „претња са истока“ више не постоји, преноси RT.  

Према ранијим плановима немачке војске, наследник тенка Leopard-2 требало је да се појави најкасније 2015. године, пише Хегман. Међутим, уместо тога Владимир Путин је представио десетак својих нових тенкова Т-14. Руси говоре о „чудесном тенку“, а британски стручњаци о „револуцији у производњи тенкова“, истиче аутор чланка. Према речима неименованог експерта, „Армата“ је „буђење из сна у који је Русија пала почетком 90-их година XX века“.

Немачки новинар пише да је основни концепт тенка настао 80-их година XX века у Немачкој. Према подацима којима располажу немачки стручњаци, оно што „изгледа као да је ’ново’ код Армате, уопште није ново, него је већ било смишљено и направљено у Немачкој“. Стручњаци кажу да је препрека за масовну производњу новог тенка у Немачкој био „недостатак воље и новца“.

Раније је исти лист, позивајући се на извештај немачког помоћника министра одбране, саопштио да Немачка намерава да заједно са Француском изради пројекат новог основног тенка. Према подацима листа, одлучујући фактор приликом донешења ове одлуке била је Парада Победе у Москви 9. маја. Рок употребе тенкова Leopard 2 истиче 2030. године. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“