„Турски ток“ ће кренути по новој маршрути

Ако Македонија и Србија виде да би због гасовода „Eastring“ могле да остану без гаса и транзита, њихов став би поново могао да се промени, сматра стручњак.

Русија ће проценити могућност прикључења гасовода „Eastring“ (Источни прстен) „Турском току“, изјавио је 2. јуна премијер Русије Дмитриј Медведев после сусрета са премијером Словачке Робертом Фицом.

Словачка је почела да промовише пројекат „Eastring“ почетком 2015. године, након што је „Гаспром“ одустао од „Јужног тока“ у корист „Турског тока“ и објавио да ће од 2020. године обуставити транзит гаса преко Украјине. Из Украјине већи део транзитног гаса иде за Европу преко Словачке. Ако Словачка више не буде транзитна земља за руски гас,  претрпеће губитке, признао је Фицо. Зато „Eastring“ треба да буде повезан са руско-турским гасоводом, истакао је словачки премијер који је боравио у посети Москви.

Дефинитивна маршрута гасовода „Eastring“ још увек није утврђена, али претпоставља се да почетна тачка треба да буде компресорска станица Велке Капушани и да ће у пројекат бити укључени капацитети словачке компаније „Eustream“. „Eastring“ би требало да прође кроз Мађарску или Украјину до Румуније, а постоје две варијанте проласка гасовода кроз Бугарску до Турске. Дужина гасовода ће у зависности од избора маршруте бити од 744 до 1015 километара.

По мишљењу заменика директора Фонда за националну енергетску безбедност Алексеја Гривача, идеја да се „Eastring“ прикључи „Турском току“ изгледа реално, посебно јер је предлог изнела чланица Европске уније и актуелни оператор за транспорт гаса (Eustream). Словачка ће тако сачувати позицију земље транзита руског гаса до Европе, чак и у случају да транзит кроз Украјину буде у потпуности обустављен.

За „Гаспром“ је важно да је почела конкуренција за маршруту продужетка „Турског тока“ у Европи, сматра директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов. Ако Македонија и Србија виде да би због гасовода „Eastring“ могле да остану без гаса и транзита, њихов став би поново могао да се промени, сматра Симонов. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“