Директор Архангелског књижевног музеја Борис Јегоров је саставио и објавио књигу посвећену песми Александра Пушкина „Ја памтим дивно магновење...».
„Најпре је Књижевни музеј сакупљао књиге са делима Пушкина на разним језицима”, објашњава Борис Јегоров. „Добијали смо књиге и из Русије и из целог света.”
Четири године је трајала преписка са многима који су могли да помогну са преводима. Коришћени су како дипломатски канали, тако и личне везе. Идеју Бориса Јегорова је активно подржао министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Од 210 превода 140 је начињено специјално за Архангелски књижевни музеј.
„Радио сам ноћу, скривајући се од жене, јер је књига требало да буде изненађење за њу”, сећа се аутор.
Борис Јегоров прича како се обратио представнику једног староседелачког и већ малобројног народа на северу Русије са молбом да преведе песму на свој језик, али је добио одговор да на том језику не постоји појам „дивно магновење” и да зато превод није могућ. „Покушао сам да га убедим да у језику малог народа сигурно постоји нека слична слика. На пример: ’Памтим како си се као поларна светлост појавила преда мном...’. Три недеље касније добио сам превод.”
Јегоров има више таквих занимљивих прича. На пример, за превод на језик брибри представници руске амбасаде су чак отишли у резерват где живе носиоци овог језика. Тако је на југу Костарике први пут зазвучао Пушкин.
Међу егзотичним преводима у књизи се налазе преводи на гварани, кечуански, маорски, паштунски, санго, фанг, хинди и друге језике.
Књига је објављена у 4 000 примерака и већ су стигле прве наруџбине.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу