Црногорски посланик: Европа без Русије није Европа

Народ зна ко му је ближи, Исток или Запад, – рекао је посланик парламента Црне Горе и председник Социјалистичке народне партије Срђан Милић.

Посланик парламента Црне Горе и председник Социјалистичке народне партије Срђан Милић истакао је значај сарадње балканских земаља са Русијом на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду.

„Европа се хвали рушењем Берлинског зида. Али чињеница је да је тај зид само подигнут према Истоку и да се уствари поставља питање где су источне границе Европе. Европа без Русије није Европа“, истакао је посланик и додао да је Црна Гора одувек била простор антируске пропаганде спровођене од стране државних органа и установа. „Међутим, мора се одати признање народу који живи на овим просторима, који је увек знао да одговори на питање шта му је ближе – Исток или Запад. Да ли му је ближе оно где су му корени, или оно где ће му бити нека замагљена, нејасна будућност?“

У балканском региону постоји више организација за сарадњу које нису настале иницијативом држава из региона. „У тим регионалним организацијама значајан утицај имају представници САД и Европске уније, односно они који се хвале да су највећи донатори на овом простору“ истиче председник Социјалистичке народне партије и наводи како је у периоду 2006-2008. године Руска Федерација инвестирала у Црну Гору преко 3 милијарде евра, док је Европска унија инвестирала свега 10% од тог износа.

У децембру ове године Црна Гора може постати пуноправни члан НАТО-а. Милић наводи да се томе противи свега двадесетак посланика у црногорском парламенту. Међутим, становништво Црне Горе се у великој већини противи интеграцији у НАТО. „Црна Гора је земља парадокса, јер имате Владу која је признала независност Косова и Метохије, а да је 80% њених грађана против такве одлуке.“

Своје излагање посланик је завршио речима: „Држава је онолико велика колико може самостално да води своју политику и да самостално одлучује о стратешким циљевима које жели да оствари.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“