Медији: 40 хиљада грађана Израела затражило је од Путина руско држављанство како би се вратили на Крим

Као неко чији је руски језик матерњи и ко наставља да негује културно наслеђе Русије, они су сачували љубав према отаџбини и са одушевљењем дочекали „Кримско пролеће”, са надом да ће се ускоро вратити у домовину, написао је у саопштењу председник савета Регионалне друштвене организације „Кримски форум за заштиту уставног права грађана” Леонид Грач.

На адресу руског председника Владимира Путина стигао је захтев за добијање руског држављанства од 40 хиљада повратника који су после распада Совјетског Савеза отишли са Крима,  саопштила је „Крим Медиа”, а преноси „Взгљад”.

Ову иницијативу представио је председник савета Регионалне друштвене организације „Кримски форум за заштиту уставног права грађана” Леонид Грач. Како је рекао кримски политичар, са захтевом му се обратио лидер Прогресивне либерално-демократске партије Израела Александар Ретко.

„Током више од 20 година ови људи су помагали економском развоју Израела. Али принцип ʼмала отаџбинаʼ и љубав према Криму су остали непремостиви. Као неко чији је руски матерњи језик и ко наставља да негује културно наслеђе сачували су љубав према отаџбини Русији и са одушевљењем дочекали ʼКримско пролећеʼ, са надом да ће се ускоро вратити у домовину”, наводи се у саопштењу Грача упућеном руском председнику.

Према његовим речима, ових 40 хиљада израелских емиграната „имали су веома активну улогу” током кримског референдума 16. марта 2014. године и „били су на страни Руске Федерације”, међутим, одбијени су за добијање држављанства.

„Суочени са бирократијом током процедуре за добијање држављанства РФ људи су пали у очајање. Хиљаде наших сународника сваког дана упорно одлазе у амбасаде РФ и покушавају да одбране своје право да носе звање поносног грађанина Русије, као и да живе и раде за добробит домовине”, рекао је Грач. Он је додао да ће одлука Путина да се повратницима да држављанство Русије имати „велики значај” у односима између Русије и Израела, као и да ће изазвати „позитивну међународну реакцију”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“