Медији: Став Русије о Сребреници подрива утицај ЕУ и НАТО-а на Балкану

Непризнавање геноцида у Сребреници представља битан дипломатски корак Русије. Москва жели јасно да покаже да Балкан неће следити политику коју диктира ЕУ, пише „Foreign Policy”, а преноси РИА „Новости”.

Уложивши вето у Савету безбедности УН на предлог резолуције о Сребреници који догађаје из 1995. године сматра геноцидом, Русија је добила још већу наклоност Србије, свог главног савезника на Балкану, и показала да неће дозволити ширење утицаја НАТО-а у овом региону, пише „Foreign Policy”, а преноси РИА „Новости”.

Издање наводи да непризнавање геноцида у Сребреници представља битан дипломатски корак од стране Русије. „Москва жели јасно да покаже да Балкан неће следити политику коју диктира ЕУ”, цитирао је аутор чланка бившег представника САД при НАТО-у Курта Вокера.

Новинар истиче да је стални изасланик Русије при УН Виталиј Чуркин током заседања у Савету безбедности усвајање резолуције о геноциду у Сребреници окарактерисао као контрапродуктивни поступак, као и да то може довести до заоштравања међуетничког конфликта на Балкану. Исти став имао је и Београд, који је сигуран да се признавањем трагичних догађаја као геноцид само подрива примирје у региону.

У чланку се наводи да је Балкан одувек био важан регион за Русију, а Србија, имајући у виду и етничке везе, представља једног од кључних савезника РФ у Европи, где Москва има како стратешке, тако и економске интересе.

Стална изасланица САД при УН Саманта Пауер 8. јула је изјавила да одлука Русије да блокира резолуцију Савета безбедности УН о Сребреници представља мрљу у историји Савета безбедности УН. Са друге стране, овај поступак Русије руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова окарактерисала је као дипломатску победу Русије, која се одлучно супротставља необјективном оцењивању догађаја на Балканском полуострву 90-их година прошлог века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“