Извештај: Руски језик јача своју позицију у Украјини

Рекло би се да ће после тако тужних закључака аутори извештаја позвати власти да осмисле пројекте за повећање употребе украјинског језика. Међутим, и они сами одлично схватају да је борба против језика, који за многе грађане представља „језик за преживљавање”, глупа и без перспективе, пише новинар Дмитриј Гејер за РИА „Новости”.

Украјина се бори са украјинским језиком. Колико год чудно звучала ова тврдња, другачије и не може да се назове оно што се сада догађа са државним језиком у Украјини. Веома тужну слику свету насликали су аутори извештаја „Положај украјинског језика у Украјини у 2014-2015. години”. Испоставило се да је у поређењу са претходним годинама у земљи смањен број украјинских новина и часописа. Без руског језика не може да прође ни једна радијска или телевизијска емисија, пише Дмитриј Гејер за РИА „Новости”.

„Наравно, на први поглед радује чињеница да је државни језик успео да одбрани своје место у школама. Али и ту постоји интересантна чињеница: нису узете у обзир школе на ʼтериторији окупираној Донбасом и Кримомʼ, како их називају украјински политичари. И резултат је опет двојка: у најбољем случају положај језика је остао неизмењем, а у најгорем се чак ни у школама не труде увек да га користе. Изгледа да ће у одраслом животу њиховим ученицима бити ипак потребнији руски, јер ће бити тешко чак и ручати у неком кафеу: мени на украјинском не постоји у сваком локалу”, пише Гејер.

Како се наводи у чланку, нема ни насумичног копирања филмова у најважнијој уметничкој области: смањен број филмова на руској језику је само последица смањене куповине руске филмске продукције, а не раста синхронизованих на украјински европских и америчких филмова. Аутор истиче да грађани, ипак, могу да изаберу на ком језику ће гледати филм, читати књигу или часопис, међутим, када се нађу пред телевизором, имају пред собом јединствени свет. „У готово свакој емисији се смењују руски и украјински: од политичких емисија, до кулинарских специјалитета. Наравно, могу бити поносни јер ни у једној земљи света током једне емисије није могуће видети такав језички коктел. А у Украјини га радо праве. И ситни украјински титлови у руским серијама и филмовима изгледају у потпуности као исмевање осећаја националног поноса”, сматра Гејер.

„Рекло би се да ће после тако тужних закључака аутори извештаја позвати власти да осмисле пројекте и рецепте како да се повећа употреба државног језика. Међутим, и они сами одлично схватају да је борба против језика, који за многе грађане представља ʼјезик за преживљавањеʼ, глупа и без перспективе. Због се тога толико и буне против положаја украјинског језика на Криму, несхватајући да на тај начин показују да су на страни руске језичке политике. Ако у земља посвећују пажњу украјинском језику који није државни, значи да је он тој земљи потребан”, закључује новинар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“