У последњих неколико недеља председник Русије Владимир Путин позиционирао се у центар међународне дипломатије, пишу аналитичари „The New York Times”, а преноси РИА „Новости”.
Према њиховом мишљењу, главни учесници преговора у вези са иранским нуклеарним питањем биле су Сједињене Државе и Иран, али се касније у процес активно укључила и руска страна, чији је основни интерес био да се укине ембарго на испоруку оружја Техерану. Уз подршку Кине, сматрају аутори чланка, Москва је заиграла „руски гамбит” и учесници дискусије су успели да постигну компромис.
„Споразум је истакао Путиново умеће да утиче на светске догађаје упркос покушајима његовог острацизма од стране Запада”, пишу аналитичари.
Како наводе, европски и амерички лидери који су више пута говорили о „дипломатској изолацији” Путина, на крају нису успели да постигну циљ. Они подсећају да се протекле недеље руски председник у Уфи сусрео са члановима ШОС и БРИКС-а, али и онима који претендују да постану пуноправни играчи у овим савезима, и уживао посебну наклоност кинеског лидера Си Ђингпина и иранског председника Хасана Руханија. Новинари истичу да је напоре Русије на међународној сцени оценио чак и амерички председник Барак Обама, који се захвалио руском колеги на доприносу РФ у постизању договора са Ираном.
„Ипак, односи Русије и САД остају напети због украјинске кризе. Међутим, прецизни дипломатски прорачуни русом председнику омогућавају да задржи позицију Русије на међународној сцени и укаже на покушаје Запада да га прогласе ʼзликовцемʼ”, сматрају аутори текста. Како пишу, Путин је на критике Запада одговорио мировним напорима, без којих договора са Ираном не би било.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
