Focus: Санкције против Русије су аутогол Запада

Уводећи санкције Русији, Запад је себи дао аутогол, сматра успешни шведски бизнисмен, директор британског инвестиционог фонда Prosperity Cаpital Management Матијас Вестман. Он је свој став образложио у чланку објављеном у немачком часопису Focus. 

Грађани Русије не попуштају под притиском санкција

„Са геостратешке тачке гледишта Запад је себи дао аутогол. Послератни светски поредак је озбиљно угрожен и ова претња не долази од Русије. Кина покушава да сруши једнополарни светски систем. Али уместо да се томе супротстави, Запад ’руског медведа’ утерује у загрљај ’кинеског змаја’. То је неразуман потез“, пише Вестман. 

Шведски бизнисмен у свом тексту анализира четири аргумента који се обично наводе за увођење санкција Русији. 

Један од циљева санкција је да се Русија примора да врати Крим Украјини. „Ако ће санкције бити укинуте тек када се Крим врати Украјини, онда оне никада неће бити укинуте. Становништво Крима подржава припајање Русији 90%. И оно види шта се догађа у источној Украјини. Осим тога, за Русију је веома важан Севастопољ, са тачке гледишта стратегије и носталгије“, сматра шведски бизнисмен. 

„Друго оправдање санкција је да су оне потребне како би се Русија спречила да нападне друге делове бившег Совјетског Савеза. Али са тачке гледишта Русије, она је само предузимала изнуђене, одбрамбене мере после преврата у Кијеву, који су подржале стране државе. Јер то је угрозило виталне интересе безбедности Русије, као и добробит становништва у Украјини које говори руски. Да је Русија хтела да освоји Кијев, она је то с лакоћом могла да учини. Али ништа не указује на то да Русија то планира. И, наравно, санкције то не могу да спрече“, наводи се у чланку. 

Санкције би, осим тога, требало да обезбеде реализацију Минског споразума. „Ову тачку гледишта заступа Немачка и она се чини разумном. Али проблем је у томе што Русија заиста жели мински мир, а главна препрека ка миру је у Кијеву. Мински споразум предвиђа широку аутономију за источну Украјину, а Порошенко изјављује да ће Украјина бити унитарна и да никакве федерализације неће бити. То поништава Мински споразум“, наводи се у чланку. 

„Последњи аргумент који се користи је да санкције треба још пооштрити како би се руинирала руска економија. Циљ је да се створе услови у којима ће руски олигарси устати против Путина. Ова фантазија је посебно популарна међу америчким неоконзервативцима. Запад спроводи невероватну кампању демонизације Путина. Долази и до поређења Путина са Хитлером, што показује ниво необразовања западне политичке сцене. То је увреда за Русију, која је поднела најтеже жртве ради победе над Хитлером. На крају анкете показују да Путинова популарност достиже нове рекорде“, објашњава шведски бизнисмен у свом чланку. 

„У Русији су санкције изазвале патриотска осећања. То је ојачало позицију не само Путина, него и присталица чврсте линије, који одбијају да праве уступке Западу. А либерали и реформатори су дискредитовани“, пише Вестман. 

„Не постоје никакве шансе да санкције против Русије донесу позитивне резултате. И оне неће помоћи Украјини. Санкције ће само ослабити економију Европе и уздрмати позиције реформатора у Русији“, сматра шведски бизнисмен. 

Он даље у свом чланку образлаже да су санкције потпуно неефикасне и да је Русија после краткотрајног пада стабилизовала економију, углавном путем замене увоза домаћом робом. „Истовремено руске контрасанкције избацију европску пољопривреду са тржишта. Азијске банке замењују европске. Главне жртве ће, по свој прилици, бити ослабеле економије јужних и источних земаља Европе, којима ће вероватно бити потребна додатна помоћ“, пише Вестман.

Росијскаја газета. Сва права задржана.