Взгљад: Зашто је руски „пројекат 4202” уплашио САД

Писања медија о новом руском суперсоничном оружју које може да савлада сваки амерички противракетни систем више служе за „избијање новца ” из Конгреса за потребе Пентагона, под изговором „претње из Москве”. Међутим, говорећи о „пројекту 4202” паничари су у праву, јер Вашингтон има разлога за бригу, пише „Взгљад”.

Писања медија о новом руском суперсоничном оружју које може да савлада сваки амерички противракетни систем више служе за „избијање новца” из Конгреса за потребе Пентагона, под изговором „претње из Москве”. Међутим, говорећи о „пројекту 4202” паничари су у праву, јер Вашингтон има разлога за бригу, пише „Взгљад”.

Амерички медији преносе да прве суперсоничне ракете, укупно 25, ступају на борбено дежурство у Домбаровски пук Ракетних снага стратешке намене у периоду од 2020. до 2025. године. Како пише „Взгљад”, за САД би ово значило рушење целокупног система стратешког нуклеарног оружја и противракетне одбране.

Аутори чланка наводе да сензација о руском тајном „објекту 4202” и није новост. Како пишу, пројекти летелица које могу да лете од 5 до 7 пута брже од звука развијали су се у Совјетском Савезу и САД почетком 1980-их година. СССР је успео да предухитри Американце и први произведе суперсоничну експерименталну летелицу.

Како пише руско издање, порука америчког новинара „The Washington Times” Била Херца, који сензационалистички пише о новом руском пројекту, је да је Русија поново претекла САД. Руски аутор тврди да, иако су поједине информације непроверене, амерички читаоци верују писањима новинара Херца, јер „ногом отвара сва врата у CIA”.

„У чланку, наравно, није отворено написано: Конгрес треба да да још новца Пентагону за суперсоничну ракету, јер ће у супротном, доћи Клинтон и све отети, међутим, управо то пише између редова. Сви морају да се уплаше од нове руске претње од које заштита не постоји”, пише руски новинар.

Међутим, према његовим речима, упркос томе што амерички новинар има свој циљ, делимично је и у праву. Русија је обновила развој нових суперсоничних ракета пре пет година и активно ради на томе.

„Сасвим је могуће да ће се експериментална лансирања обавити. А уколико летелица заиста може да у густим слојевима атмосфере достигне брзину од 11.200 километара на сат, онда је то велики напредак. У најмању руку, ово је реална прилика да се достугне нови технолошки ниво, који ће далеко иза себе оставити целокупни систем ПРО, па чак и перспективни амерички противракетни систем”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“