National Interest навео најтраженије руско наоружање

Америка продаје наоружање разним купцима, али постоје и земље које од ње не купују из политичких или стратешких разлога. За такве земље је Русија „поуздана алтернатива“, пише National Interest.

Феномен тржишта руског наоружања

Руско наоружање је углавном „мањег калибра“ него америчко, али зато је могуће купити више оружја за мање новца. Куповина руског наоружања је јефтина алтернатива за земље у развоју и за мање државе. А већем делу руских клијената и није потребно најновије америчко оружје. Њима је довољно да имају боље оружје него њихови противници, пише амерички лист.

Очигледни купац руског оружја је Кина, али ту спадају и друге силе као што су Индија, Бразил, Индонезија и Иран. Куповину руског оружја разматрају и западни савезници као што су Турска, Саудијска Арабија и Јужна Кореја. National Interest је изабрао пет модела руског наоружања који су најтраженији у свету.

Пре свега то је Сухој Су-27, поуздан „класик из хладног рата“, који је у саставу совјетског ваздухопловства од 1985. године. Може да развије брзину од 2500 километара на час, тј. може да престигне америчке F-16 и F-18. Авионе Су-27 од СССР-а су наследиле Русије, Белорусија, Украјина, Казахстан и Узбекистан. Индија и Кина су купиле права на производњу овог авиона на својој територији, а налази се и у саставу ваздухопловства Индонезије и Вијетнама.

С друге стране, Сухој Су-35 је најопаснији ловац који већ користи руска армија, барем док се не појави Т-50 ПАК ФА, пише аутор чланка. Овај „Супер Фланкер“ (по класификацији НАТО-а) може да се носи са већином америчких модела четврте генерације, а неки сматрају да се чак може поредити и са невидљивим авионом пете генерације F-35, пише амерички портал.

Његове напредне особине га чине привлачним за велики број купаца, пре свега за Кину, сматра National Interest. Москва се засад ни са ким званично није договорила, али тражи купце: осим Кине, ту су Јужна Кореја, Индонезија, Индија и Бразил.

На трећем месту је тенк Т-90, који има вишегодишње искуство у саставу многих армија. То је унапређена верзија совјетског Т-72, подсећа амерички часопис. Он је мањи од америчког M1 Abrams и већ „показује знаке старости“, али може добро да дође на већем делу руских фронтова, јер „украјинска и грузијска армија имају још старије моделе“.

За увознике је Т-90 економичнији него неки новији руски и западни модели. Има цев калибра 125 милиметара, која може да испаљује противтенковске гранате. Лакши је од многих западних аналога, али је оклоп ипак довољно дебео да при контакту може да уништи противтенковску ракету.  

Осим Русије, Азербејџана и Турменистана који су наследили Т-90, њих користи и индијска армија. Њу Делхи осим тога планира да набави 1657 оваквих тенкова, од којих ће око хиљаду бити распоређено унутар земље. Могућност да набаве ове тенкове разматрају и Кипар, Перу, Венецуела и Вијетнам, пише National Interest.

Што се тиче тенка Т-14 „Армата“, који је јавности представљен ове године, ово је први потпуно нови руски тенк од времена совјетске епохе. Он још није ступио у састав руске војске. Али Кина и Индија су већ изразиле жељу да модернизују своје паркове овим моделом.

Најзад, С-400 ће сигурно бити тражен у многим земљама, барем ако се може судити по искуству са С-300, пише аутор чланка. Руски стручњаци су противваздушни систем С-400 представили 2007. године. Домет му је 400 километара, што омогућава да се велика територија штити од деловања непријатеља из ваздуха.

Русија је 2012. године разместила С-400 у Калињинградској области, што значи да су Москви постали доступни већи делови зоне ваздуших операција НАТО-а. Први инострани купац система С-400 је била Кина, а то може да угрози САД и њихове савезнике у западном делу Тихог океана. Такође ће дати Пекингу надмоћ у ваздуху над Тајваном. За С-400 интересовање су показале и Саудијска Арабија, Турска и Белорусија, пише амерички лист. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.