Експерт: САД развијају оружје за обарање руских беспилотних летелица

Русија производи беспилотне летелице које представљају потенцијалну претњу за Сједињене Државе,због чега Американци развијају систем за обарање беспилотних уређаја. Прототип система предтавља аутоматски топ „Bushmaster II”, који може да испали до 200 хитаца у минути, пише војни аналитичар Џозеф Тревитик.

Још пре неколико година САД су биле практично монополисти у коришћењу беспилотних летелица. Сада Русија, Кина и друге земље производе беспилотне летелице, које представљају потенцијалну претњу за Американце, сматра војни аналитичар Џозеф Тревитик.

Аутор чланка наводи мишљење руководиоца пројекта Проширене територијалне заштите и очувања борбености (EAPS)  Манфредија Лућана, који сматра да Сједињене Државе разматрају могућност обарања беспилотних уређаја потенцијалних противника, као и да је сада ово питање за САД важније него развој система за противракетну одбрану, пише аутор чланка за интернет издање „Medium”, а преноси РИА „Новости”.

Он наводи да су методе за елиминисање беспилотних летелица и пројекат EAPS део концепције супротстаљања Сједињених Држава такозваним хибридним ратовима. Национална војна стратегија Америке 2015. године окарактерисала је борбу са беспилотним уређајима као веома сложен задатак. Према његовим речима, беспилотне летелице су, између осталог, означене и као „технологија за наношење удара по предностима америчке војске”.

У чланку се наводи да Американци за онеспособљавање страних беспилотних летелица планрају да уведу у употребу аутоматски топ са релативно малим дометом пуцања. Управо његова примена, а не ракета, којима је потребно много више времена да погоде мету, најпогоднија је за мале висине.

Како пише стручњак, прототип система за обарање беспилотних летелица је аутоматски топ „Bushmaster II”. Опремљен електронски погоном, топ може да испали до 200 хитаца у минути. Према његовим речима, неколико месеци раније амерички војници су саопштили да су супешно оборили дрон уз помоћ ово система.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“