Медији: Русију очекује нафтни шок по сценарију из 1986. године

Према прогнози аналитичара банке Morgan Stanley, већ ове године би могао почети трогодишњи период доготрајног пада цена нафте, који ће поновити сценарио из 1986. године, када је прекомерна производња „црног злата“ цену оборила на ниво од 10 долара по барелу (што је око 20 долара по данашњем курсу).

27. јула са светских тржишта робе долазе поново лоше вести за руску економију. Цена нафте марке Brent је пала на 53,7 долара по барелу. Учесници руског девизног тржишта су брзо реаговали и почели да шпекулишу на паду рубље. Као резултат, рубља је доживела највећи пад за последња четири месеца у односу на долар и евро. У понедељак је национална валута пала у односу на долар, који је достигао 59,867 рубаља (што је максимална вредност од 23. марта), а евро, који је поскупео за више од две рубље, достигао је 66,276 рубаља (што је максимална вредност од 16. марта).

Руским властима је све теже да крију своју забринутост што се тиче будућности руске економије, упркос покушајима да се сачува мир тим поводом, пише „Слободна преса“. Тако је прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков признао да Кремљ и руска министарства „пажљиво прате промене цена нафте“. Он је притом предложио да се не изводе „исхитрени“ закључци јер, према његовим речима, „кретање курса је често нестабилно и понекад се креће у различитим правцима“.

Последњу тврдњу је тешко оспорити, сматра новинар „Слободне пресе“, ако се заборави чињеница да је 2013. године просечна цена нафте марке износила 109 долара о барелу. Што је дупло више од садашњих показатеља.

Министар економског развоја Русије Алексеј Уљукајев је покушао да умири руску јавност, изјавивши да 2015. године рубља неће значајно мењати своју вредност. Истина, нешто слично се могло чути и уочи девалвације руске валуте крајем прошле године, када је курс рубље преполовио своју вредност у односу на водеће светске валуте, пише „Слободна преса“.

Аналитичари банке Morgan Stanley дали су прогнозу коју је прошле недеље објавила агенција Bloomberg и која не нуди разлог за оптимизам. По њиховом мишљењу, већ ове године би могао почети трогодишњи период доготрајног пада цена нафте, који ће поновити сценарио из 1986. године, када је прекомерна производња „црног злата“ цену оборила на ниво од 10 долара по барелу (што је око 20 долара по данашњем курсу).

Генерални директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов не искључује могућност „нафтоног шока“ за руску економију.

„Наравно да је теоријски све могуће. Али дугорочно цена нафте тешко да може да се одржи око 30-40 долара дуже од годину дана. За то време ће са тржишта бити истиснути слабо исплативи пројекти експлоатације нафте. Пре свега у САД. То значи да ће се понуда на тржишту смањити, што ће аутоматски изазвати повећање цена. Тако ће бити достигнута нова равнотежа“, сматра стручњак.

Правосудов је навео главне факторе који одређују цену нафте. Један фактор је понуда. Скупа нафта нестаје са тржишта, што се већ види на примеру САД, где је производа већ сада смањује, објашњава Правосудов.  Друга ствар која може утицати на понуду је ситуација на Блиском истоку. И Сирији и Ираку ситуација је нестабилна, али рат још није утицао на нафтну производњу. Ако се то догоди, то ће веома утицати на понуду и довести до раста цена „црног злата“, објаснио је стручњак.

Други фактор који утичена цену је потрошња течних фосилних горива. Сада се много говори о успоравању раста кинеске економије. Али треба узети у обзир да Кина постаје светски лидер у производњи аутомобила. Највише возила се данас продаје у Кини.

Стручњак сматра да је кључно питање да ли раст потрошње у земљама као што су Кина и Индија може да компензује повратак Ирана на светско тржиште фосилних горива. „Не зна се колико нафте Иран може да избаци на тржиште у средњорочној перспективи. У Ирану држава држи монопол на експлоатацију фосилних горива. Засад се не зна у каквом су стању запуштена постројења и да ли се могу брзо активирати. Наравно, ако Техеран одлучи да либерализује сектор сировина и дозволи страним компанијама да експлоатишу налазишта, онда се за неколико година може очекивати велики пораст производње. Али нико не зна да ли ће се то догодити“, изјавио је Правосудов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“