„Однако”: Не може се говорити о „српском геноциду” и при томе подржавати „независно Косово”

Почетком 1980-их година Совјетски Савез је још увек управљао половином Европе и имао утицај на значајан део света. На власт су долазили постсовјетски режими у различитим деловима света. Стапале су се у јединствену песму све званичне изјаве њихових лидера. Међутим, при томе су се принципи и правила по којима је живела „црвена” половина планете губили, претварајући се у своју супротност. И у самом њеном срцу, а и на периферији, рађао се сасвим други систем, пише колумниста „Однако” Дмитриј Лекух.

Према његовим речима, чак и када се после седам година цео светски поредак променио, поједини још дуго нису могли да поверују да су те промене реалност. Како сматра, почетком 1990-их година многи мудри политиколози су били сигурни да је све што се догађа уствари реализација плана „лукавог” Кремља, који модернизује свој систем и поново осваја свет.

„Запад који и даље претендује на водеће место у економији и технолошком развоју претрпео је ʼморални неуспехʼ, сматра Лекух.

„Не може се говорити о ʼнеповредивости границаʼ и по реду рушити Југославију, Либију, Ирак. Не може се закључити комерцијални уговор о испоруци бродова, као што је то урадила несрећна Француска, а потом ʼзавлачитиʼ купца само зато што на тебе неко врши притисак. Не може се говорити о некаквој ʼнародној демократијиʼ и при томе из све снаге вршити притисак на премијера домовине европске демократије, како би он поништио одлуку о референдуму која није повољна за твоје банкаре. Не може се говорити о некаквој ʼборби против расизмаʼ и масовно, снагама људи у државној служби, убијати црнце и при томе забранити да се називају ʼцрнцимаʼ”, наводи аутор чланка.

„Не може се говорити о ʼгеноциду учињеном од стране Србаʼ и срамотно затварати очи на ʼнезависно Косовоʼ, које је сада само европска криминална енклава за трговину и производњу наркотика”, истакао је колумниста.

Он је додао да се због тога сада са сигурношћу може рећи да се догодило оно најстрашније: анулирање „западних вредности”: од људских права и неповредивости граница, до „финансијског рејтинга”. „Управо због тога и мудра Кина покушава да створи свој сопствени „модел”. Од крвавих борби ʼкипиʼ и исламски свет, а чак и ваше задње двориште, Латинска Америка”, закључује аутор текста.

Росијскаја газета. Сва права задржана.