The National Interest: Обама почиње „преподешавање“ у односима са Русијом

Украјинска криза се не може заборавити притиском на дугме и администрација Обаме неће трубити на сав глас о својој новој дипломатији са Путином, јер би критичари при најмањем знаку помирења почели да се жале на непоштену игру, пише Шон Кили за The National Interest. Али, иза затворених врата америчка администрација почиње да мења курс. То се не би могло назвати ресетовањем односа и зато ћемо овај процес назвати „преподешавање“, пише амерички лист.

Више о руско-америчким односима

Обама се после преговора са Ираном у разговору са Томасом Фридманом из New York Times неочекивано позитивно изјаснио о улози Русије у преговорима у Бечу. „Бићу искрен. Русија је помогла у решавању овог питања“, рекао је Обама Фридману. „Изненадило ме је колико су Путин и руска Влада раздвојили та два питања (Украјину и Иран). Овај споразум не би био постигнут да Русија није била спремна да сарађује са нама и другим чланицама ’шесторке’ на постизању квалитетног договора”, изјавио је амерички председник.

„Ова суздржана похвала сама по себи не сведочи о неким великим изменама у америчкој политици према Русији. Украјина остаје извор суштинског неслагања и пре само месец дана Обамина администрација је убедила Европску унију да продужи санкције против Москве“, пише амерички лист.  

Као пример дипломатског зближавања између Вашингтона и Москве новинар наводи посету Џона Керија Сочију у мају ове године и његов први директан сусрет са председником Русије Владимиром Путином. Други пример су телефонски разговори између Обаме и Путина који су почели 25. јуна разговором о иранским преговорима и сарадњи у борби против Исламске државе, а затим наставили редовно да се одржавају, пише амерички лист. Такође Путин је 4. јула упутио срдачну честитку Обами. Затим су председници један другом честитали потписивање договора о Ирану и обећали да ће ближе сарађивати на Блиском истоку.

„После Ирана се поставља следеће питање: на којем пољу је још могућа руско-америчка сарадња? Сирија и Украјина су сфере у којима су две земље одавно ушле у ћорсокак, али чак се и ту појављују могућности за компромис“, сматра Кили. Он додаје да су америчке власти после четири године грађанског рата у Сирији већ одустале од уклањања Асада са власти, док Русија почиње да признаје слабост Асадовог режима и могућност да власт освоје џихадисти. „Ова ситуацији доводи САД и Русију до разумевања и ствара могућност за сарадњу по питању Сирије. У суштини је Сирија најважнија тема у разговорима двојице председника“, пише амерички лист.

Новинар додаје да чак се чак и у Украјини појављују знаци напретка. „Заменица државног секретара САД Викторија Нуланд је овог месеца посетила украјински парламент и позвала посланике да усвоје одредбу у оквиру ’посебног закона’ за Доњецку и Луганску област које су измучене ратом. Нуланд и Москва нису пријатељи и у Русији се о њој често говори као и америчком креатори украјинске кризе. Али њена званична подршка плану о давању велике аутономије Доњецку и Луганску могла би да означи известан напредак у политици америчке амдинистрације у вези са Украјином“, сматра Кили. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.