Медији: Судбина „Турског тока” све неизвеснија

У медијима су се појавила саопштења о томе да је нова препрека за изградњу „Турског тока” сољнополитичка ситуација  у Турској, као и напетост на границама земље, где се фактички одвијају борбена дејства. 

Изградња „Турског тока” је требало да почне у првој декади јуна, али је одложена. Званично је саопштено да у Турској још није формирана коалициона влада која према Уставу једино има пуна овлашћења да стане иза оваквих докумената, пише портал радија Business FM. 

Европска унија покушава да отера Гаспром са Балкана

Москва најављује да се процес одлаже до јесени. Питање ће се решавати на личном сусрету председника две земље. Притом постоји могућност да кабинет у Турској неће бити формиран због политичких противречности. У том случају земљу очекују нови парламентарни избори, што би могло још више да успори процес. 

Постоје и други проблеми. Један је додатни споразум о попусту на гас за Турску, који ће јој омогућити да уштеди до милијарду долара годишње. Питање је, наводно, решено, али није званично документовано. 

Други проблем је у томе што је Москва тражила четири гране гасовода, а Анкара засад дозвољава само једну. Према пројектној документацији, једна од четири трасе је намењена за унутрашњу турску потрошњу, док је Русија планирала велики пројекат испорука гаса у Европу, како би могла да одустане од украјинског гасовода.

„У Турској постоји фактор хаоса. У оваквој ситуацији је бесмислено озбиљно разматрати ма какве геополитичке пројекте, посебно типа гасовода. Треба сачекати да се ситуација стабилизује. И не ради се само о ’Турском току’, него и о јужном коридору који је планирао Азербејџан”, сматра Станислав Тарасов, главни уредник источне редакције информационе агенције REGNUM. 

Турска је фактички почела рат против Исламске државе и уједно против својих старих противника Курда. Широм земље откривају се терористи. У последње време такође се не искључује учешће у међународној операцији против Башара Асада. Бела кућа је америчким снагама ваздухопловства дозволила да врше нападе на сиријске владине снаге. Турска сада спада међу главне противнике Асада. Јасно је да такав распоред снага не одговара руским интересима. Председник Ердоган је изјавио да је могуће да ће Русија обуставити подршку Асаду. Овакве закључке он је начинио после сусрета са Путином у Бакуу. Ердоган је такође изјавио да не признаје Крим у саставу Русије.

„Турска је имала претензије на Крим и одговарала јој је лабава власт Украјине на полуострву. Турска је подржавала различите структуре наводно у сфери културе, религије и сл, надајући се да ће за 20-30 година Крим бити у саставу Турске. Што се тиче Крима, они ће заузети антируски став”, изјавио је Семјон Багдасаров, директор центра за проучавање земаља Блиског истока и централне Азије.

После почетка борбених дејстава на турско-сиријској и турско-ирачкој граници очигледно се променио политички распоред снага. Став Ердогана више није стабилан. Њега критикује опозиција од које умногоме зависи судбина нове владе. А Русија је, сматра се, рачунала управо на турског председника, којем сада очигледно није до гасних пројеката.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.