Русија и Норвешка се споре због приступа Шпицбергену

Одлука о протеривању нежељених лица са архипелага Шпицберген, коју је 7. августа усвојио државни савет Норвешке, није у складу са духом међународне сарадње и Москва изражава протест  против овог непријатељског потеза, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Потези норвешке стране нису у складу са духом међународне сарадње на Шпицбергену на основу споразума о Шпицбергену из 1920. године. Одлучно протестујемо против наведеног непријатељског потеза и тражимо да се хитно преиспитају уведена ограничења”, наводи се у саопштењу на сајту МСП Русије.

„Руска страна такође скреће пажњу на то да ова мера норвешких власти утиче на интересе не само Русије, него и свих учесница споразума из 1920. године, без чије сагласности Норвешка нема право да уводи правила која ограничавају режим слободног приступа архипелагу који је утврђен овим међународним споразумом”, саопштило је министарство.

Државни савет Норвешке је 7. августа усвојио привремену одлуку о протеривањеу нежељених лица са архипелага Шпицберген, који се налази под норвешком  јурисдикцијом.

Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин је 18. априла посетио Шпицберген и отуда кренуо у експедицију до Северног пола. Наредног дана Министарство спољних послова Норвешке је тражило од амбасаде Русије објашњење у вези са овом посетом. Руски дипломатски ресор је реакцију Норвешке назвао апсурдном.

Шпицберген, који Норвежани називају Свалбард, налази се у Северном леденом океану између 76. и 80. паралеле. Он је био предат под власти скандинавског краљевства после Првог светског рата под условом да се очува његов међународни статус.

Шпицбергенски споразум, потписан 1920. године, утврдио је власт Норвешке над архипелагом, али сви учесници споразума, а то је преко 50 држава, имају једнака права на коришћење његових ресурса. Међутим, данас су привредно на Шпицбергену присутне само Норвешка и Русија. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.