Да ли све нестабилније примирје у Украјини значи да ће ускоро почети борбена дејства у пуном обиму, пита се уредник Николај Гвоздев у чланку за The National Interest. Обе стране, Русија и сепаратисти са једне и украјинске власти са друге, сада имају озбиљне разлоге да интензивирају конфликт у нади да ће задати одлучујући ударац који ће кардинално променити постојећу ситуацију, пише амерички портал.
„За Украјину сваки дан постојања сеператистичких структура које подржава Москва у Доњецку и Луганску смањује вероватноћу да се украјинска територија обједини под условима Кијева. Осим тога, влада у Кијеву је под све већим притиском. Од ње се тражи да повећа стандард живота украјинског народа и да брже и ефикасније спроводи реформе. Рејтинзи председника Петра Порошенка и шефа владе Арсенија Јацењука у сталном су паду“, пише Гвоздев. Ако би поново почели ратни сукоби, пажња становништва и европских партнера би се скренула са реформи и са економске ситуације на друга, акутнија питања.
Русија је такође под притиском фактора времена, јер успорени раст кинеске економије и очекивани излазак већих количина иранске нафте на тржиште слуте нови пад цена нафте, наводи се у чланку. „С тим у вези способност Москве да подржава терористе и да подноси санкције очигледно се неће поправити.“
Портал пише да је један од дугорочних циљева Москве „да постигне фактичко признање сталног статуса сепаратистичких творевина, као што се догодило са Јужном Осетијом и Абхазијом“. Како би то постигла, „Русија украјинским снагама мора да нанесе толико дефинитиван пораз да чак ни могућност велике западне помоћи са обуком и наоружањем не наведе Украјинце да поверују у могућност да у ближој будућности спроведу операцију која би била пандан хрватској операцији Олуја“, сматра новинар. У том случају би се Украјина морала помирити са „вечним замрзнутим конфликтом“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу