Аналитичар: Спољна политика захтева хладнокрвне практичаре

Док други вичу о томе шта треба радити, човек који доноси одлуке треба да размишља о последицама својих потеза два, три, па и десет корака унапред, сматра стручњак.

Руски аналитички портал _serbianBeginIgnore_„Внешняя политика“_serbianBeginIgnore_ објавио је занимљиво мишљење познатог америчког политиколога Роберта Каплана о реализму и идеализму у светској политици.

„Емоције и добра политика се међусобно искључују. Спољна политика захтева хладнокрвне практичаре. И док други вичу о томе шта треба радити, човек који доноси одлуке треба да размишља о последицама својих потеза два, три, па и десет корака унапред“, сматра Каплан. „Емоције се брзо мењају и онај ко данас виче да је интервенција неопходна сутра би предузету интервенцију могао да назове грешком“, додаје он.

Амерички политиколог наводи неколико принципа које карактеришу реалисту у политици. Неки од њих су: најпре ред, а затим слобода, интереси су важнији од принципа, потребан је посебан приступ свакој конкретној ситуацији.

„Могло би се учинити са је реализам неморалан. Али није тако. Реализам је прожет строгим моралом потраге за најбољим решењем у постојећој ситуацији, а не моралом добрих намера“, пише стручњак. „Реализам је тежак пут. Политичар који делује у складу са својим изјавама увек ће бити критикован, иако ће га касније памтити као доброг државника. Пример је Џорџ Буш Старији. Чини ми се да се реалисти у спољној политици осећају више самоуверено у својој усамљености, него неки од њихових колега-идеалиста. Таква усамљеност је природна за најбоље политичаре. Ако неки политичар изазива забринутост, онда је то онај који жуди за подршком народа“, закључује Каплан.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“