Британија открила архивски досије совјетског агента

У периоду између 1941. и 943. године британски агент Седрик Белфрeџ је Совјетском Савезу предао бројна тајна документа, између осталог материјале везане за британске политичаре и њихов став према СССР-у и Блиском Истоку.

Тајни документи Националне архиве Велике Британије у случају агента Седрика Белфрeџа кога је Британска тајна обавештајна служба регрутовала ради зближавања са Русима у САД су откривени, међутим, судећи према архиви, бројни тајни материјали предати су Совјетском Савезу, пише „Взгљад”.

Током Другог светског рата за руску обавештајну службу у Британији није радила само „петорка Кембриџа” (чланови британског естаблишмента, који су се бавили шпијунажом у корист Совјетског Савеза између 1930-их и 1950-их година), већ и агент Седрик Белфрeџ.

Из докумената се види да су у британској Служби безбедности МИ-5 знали за шпијунажу, али никада нису привели агента, јер су се бојали великог скандала који би угрозио репутацију Владе и земље. Међутим, материјали показују да МИ-5 није у потпуности била свесна штете нанешене Белфрeџом, кога совјетске специјалне службе, према мишљењу историчара, ништа мање нису цениле него „петорку Кембриџа”.

Белфрeџ је постао совјетски агент у Сједињеним Држава где је отишао због посла (до рата је био популаран филмски критичар у Британији). Тамо су му 1941. активисти америчке комунистичке партије организовали сусрет са једним од главних совјетских агената у САД. У периоду између 1941. и 943. године он је совјетским агентима предао бројна тајна документа, између осталог материјале везане за британске политичаре и њихов став према СССР-у и Блиском Истоку. FBI је сазнао за његове активности и пренео је инфомацију МИ-6, међутим, никакве мере против филмског критичара нису биле предузете. Истрага против њега је покренута, међутим на челу је био Ким Филби за кога се касније испоставило да је био кључни агент „петорке Кембриџа”, због чега докази у вези државном издајом нису пронађени.

Током рата Белфрeџ је био агент Британске тајне обавештајне службе, због чега је на саслушањима тврдио да је добио задатак да се зближи са Русима. Британски агент је код куће био под присмотром, међутим, после повратка из Сједињених Држава у Британији је живео само неколико година, после чега се преселио у Латинску Америку, где је и умро 1990. године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“