Bloomberg: САД убедиле Украјину да се не упушта у рат због Крима

Бела кућа се бринула да ће у случају да украјинска војса започне сукоб на Криму руски председник Владимир Путин организовати много већу инвазију на Украјину, као што је то био случај и у Грузији 2008. године, пише „Bloomberg”.

Украјинска Влада била је спремна да одговори војном интервенцијом на повратак Крима Русији, међутим, без подршке САД ова операција је била осуђена на пропаст. Вашингтон је посаветовао Кијеву да не улази у директан конфликт са Русијом, пише „Bloomberg”, а преноси „Взгљад”.

Како пише издање, када су се руски „зелени човечуљци” појавили на Криму Кијев се нашао пред избором да ли да се бори против њих или не. Управо је администрација Обаме указала кијевским властима да војни конфликт са Русијом треба избећи, наводе аутори чланка, позивајући се на извор из америчке и украјинске Владе, додајући да су се европске земље придржавале истог става.

Како тврде, Вашингтон је саветовао руководсво Украјине, али није то од њега захтевао. Тада није било јасно какав циљ има Русија. Украјинска војска „није била спремна да се супротстави руским специјалцима”, а власти у Кијеву су биле привремене и извршавале су своје дужности до избора.

Осим тога, Бела кућа се бринула да ће у случају почетка сукоба на Криму од стране украјинске војске руски председник Владимир Путин „организовати много већу инвазију у Украјини, као што је то био случај у Грузији 2008. године”. Међутим, амерички званичници у Вашингтону не признају да су давали овакве савете Кијеву.

Овакву одлуку украјинских власти стручњаци називају почетном тачком када је украјинска политика почела да се заснива на претпоставци да ће избегавање конфликта са Москвом „умањити агресију Путина”, што се на крају испоставило као погрешна тактита. „Руске активности делимично су усмерене ка испитивању и опипавању терена уколико се земља не суочава са отпором и супротстављањем. Уколико се Русији одмах не пружи отпор њене амбиције ће порасти”, изјавио је потпредседник Атланстког савета Дејмона Вилсона.

Издање наводи да је појављивање руских специјалних снага на Криму за Сједињене Државе било потпуно неочекивано. Међутим, и унутар кијевске Владе у том моменту су били спорови какви кораци да се предузму. Поједини политичари су позивали на пружање отпора на Криму. Због тога су проверили код Вашингтона какву војну помоћ може да им пружи, јер су Украјинци знали да без ње таква операција има мале шансе за успех.

„Постојао је и фактор Путина”, наводи издање. Неколико месеци пре припајања Крима руски председник „обмањивао је своје грађане у вези са претњом са којом су се сусрели Руси у Украјини и бившим совјетским републикама. Због тога би било каква агресивна реакција Кијева на дешавања на Криму  ишла на руку Путину и била би повод за слање у регион руских снага „под изговором помоћи руском становништву”.

Аутори чланка пишу да је одбијање САД да пошаље летално оружје Украјини условљено страхом од директне војне конфтонтације са Москвом. „Мислим да се Путин изненадио како се Крим лако одвојио и због тога је једном рекао: хајде да видимо шта још може да се уради. Одлучио је да ризикује”, цитира издање америчког амбасадора у Москви Мајкла Мекфола.

„Bloomberg” наводи да администрација Обаме и даље жели „рестартовање” односа са Русијом, о чему говори посета Џона Керија Сочију у мају. Међутим, како тврде аутори, Кремљ поново прети Украјини и „уколико помоћ не пристигне, Путин може да схвати да неће морати да плати за своју интервенцију”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“