Deutsche Welle: Русија може да оживи „Јужни ток”

Европска унија покушава да отера Гаспром са Балкана

Изјаве бугарског премијера Бојко Борисова почетком јула звучале су као оправдање: „Није случајно да је председник Путин говорио врло оштро против Бугарске. Сигуран сам да је имао разлоге за то. Међутим, ми смо без кривице постали кривци и нисмо имали никакву жељу нити циљ да односи између Бугарске и Русије захладне”. Под тиме су подразумеване економске санкције против Кремља, које Бугарска као чланица ЕУ подржава, пише „Deutsche Welle”, а преноси „inoСМИ.Ru”.

Издање наводи да се изјава Борисова односи на речи Путина у Анкари када је неочекивано саопштио да је важан пројекат за Бугарску „Јужни ток” обустављен. Тада је руски председник за неуспех пројекта оптужио Бугарску, јер она није била способна да „делује као самостална држава”.

Како пише немачко издање, сада је Путин почео да прича о Бугарској помирљивим тоном. Он је почетком недеље на Криму рекао да је чланство у НАТО-у ове земље суверени избор Бугара, као и да ће Москва наставити сарадњу са Софијом, упркос потешкоћама у реализацији пројеката, укључујући оне из области енергетике, као што је гасовод „Јужни ток”. Поједини посматрачи у Бугарској видели су у овим изјавама „јасан сигнал за помирење” и „потпуно нови тон у билатералним односима”.

Путин је уверио да ће Русија развијати билатералну сарању „у свим правцима”, а како тврде аутори чланка, имао је у виду два правца која су везана за тензију између Русије и Запада и геостратешки положај Бугарске као чланице НАТО-а у ЕУ. Први правац су руски пројекти изградње гасовода, који осим свог економског значаја уједно представљају инструмент спољне политике Русије. У Москви више нису категорични да од 2019. године руски гас неће стизати до Европе преко Украјине.

У исто време, према појединим посматрачима, „Јужни ток” поново је добио добре шансе. С обзиром да из Москве још увек није стигла званично саопштење о прекиду сарадње у вези са „Јужним током”, Бугари сматрају да је пројекат могуће спасити. Аутори наводе да гласине о оживљавању „Јужног тока”, очигледно, долазе од извора из Москве, јер су Русији потребни гасоводи као инструмент политичког притиска и Бугарска би могла да у томе одигра своју улогу. 

Други правац везан је за покушај Кремља да подрива јединство унутар НАТО-а и ЕУ, како у односу санкција против Русије, тако и по питањима безбедности. У том смислу Бугарска је, тврде аутори, добар терен за „скривене акције”. Москва и даље има значајне савезнике у Софији, посебно у редовима највеће опозиционе партије у парламенту. Како наводи издање, бугарски социјалисти веома су се обрадовали последњим изјавама Путина

„Постаје све јасније да су нам дуго времена наметали погрешну слику о Русији. Прави приоритети Русије далеко су од агресивне и тврдоглаве државе”, рекао је посланик опозиције у бугарском парламенту, додајући да су социјалисти против антируских санкција. „Због свог геополитичког положаја, као и духовних и културних веза са Русијом Бугарска је позвана да буде посредник и смекша оштре углове”, истакао је посланик. Издање наводи да ова изјава звучи веродостојно, као и да би већина Бугара подржала овакву улогу земље.

Међутим, пише „Deutsche Welle”, већина политичара је свесна да мала земља попут Бугарске не може да постане трећи арбитар у међународној арени. То и признаје бугарски премијер. Из његове изјаве се стиче утисак да Бугарска није подржала санкције против Русије из личних побуда, већ због притисака споља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.