The National Interest: Зближавање Русије и Кине је најгора ноћна мора за САД

Никсон и Кисинџер су 1971. године направили сјајан потез искористивши кинески страх од СССР-а и чинећи историјски корак према Кини. Ова шаховска комбинација разјединила је два комунистичка режима, међутим, руски-кинески односи данас су за последњих пола века бољи него икада и захваљујући томе ове две земље имају прилику да изграде светски поредак по свом нахођењу, пише „The National Interest”.

Никсон и Кисинџер су 1971. године направили сјајан потез искористивши кинески страх од СССР-а и чинећи историјски корак према Кини. Ова шаховска комбинација створила је стратешки троугао, у којем су САД заузеле повољан положај, обрнувши идеологију и разјединивши два комунистичка режима. Сада, при изненађујућем недостатку пажње од стране Сједињених Држава, тензија са Русијом довела је до тога да је Америка заобиђена, а то може имати веома рискантне последице за светски поредак. Руско-кинески односи данас су за последњих пола века бољи него икада, и захваљујући оваквом стању ствари имају прилику да изграде светски поредак по свом нахођењу, пише „The National Interest”, а преноси „inoСМИ.Ru”.

Стратешка логика Кисинџера била је да САД добије предност тако што ће имати боље односе са Москвом и Пекингом него што су они имали међу собом. Међутим, изгледа да је данас победник Кина, јер раскол између Русије и Америке расте.

Према мишљењу аутора чланка, санкције против Путинове Русије које су иницирале САД приморале су ову земљу да се окрене ка Истоку, првенствено према Кини, чак иако то слаби Москву и чини је млађим братом. Њена дугорочна енергетска будућност је у Азији, а гасни и нафтни споразуми у износу од готово пола трилиона долара омогућиће подршку лабавој руској економији.

Како наводи издање, Кина уместо противника добија драгоценог партнера за стабилизацију и модернизацију Евроазије. Партнерство већ постоји: Кина обично иде за Русијом у УН. Такође, Шангајска организација за сарадњу шири чланство, јер регион осећа са које стране почиње да дува ветар након одласка САД и НАТО-а из Авганистана, где су за собом оставили потпуни хаос.

Аутори чланка тврде да Москва и Пекинг, за сада, избегавају стратешко ривалство у Централној Азији. Изгледа да тамо постоји подразумевана подела посла: Москва је задужена за питање безбедности, док Пекинг снабдева регион инвестицијама. Овим напорима ће помоћи и формирање развојне банке БРИКС-а.

Осим подударања у евроазијским циљевима две земље имају још много заједничких интереса које их уједињују у супротстављању америчкој владавидини, америчкој демократији и транспарентности. Такође, две земље спаја и заједничка жеља за мултиполарности светског поретка. Обе државе теже ка ауторитарном капиталистичком моделу и против су отвореног интернета. Међутим, постоје и противречности између Русије и Кине. Пекинг је против мешања Русије у послове бивших совјетских земаља. Како пише издање, „Кина је опседнута питањима суверенитета и она се без посебног ентузијазма односи према акција Русије у источној Украјини”.

Према писању „The National Interest”, правац кретања света у значајној мери ће зависити од улоге Сједињених Држава у сложеном систему међународних односа. САД ће морати да покажу већу мобилност, флексибилност и прагматичност и да одустан од униполарних тежњи и почну да делује као „прве међу једнакима”. Како би пронашла баланс у односима са Русијом Сједињене Државе морају да учинити веома непријатне компромисе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“