Financial Times: Русија ће ослабити и ослободити се Путина

Путинов лик на мајицама – модни хит у Русији

Никада није било лако имати посла са Русијом. У географском односу то је огромна земља. По питањима политичке културе она је затворена и чврста. Када је у овој земљи царовао социјализам, на дневно реду била је „политика одвраћања”. Затим је Запад, маштајући да ће Русија постати демократска земља са слободном трговином и средњим сталежом који ће заступати мир и подржавати право властиштва и владавину права, покушао да успостави са Москвом стратешко партнерство. Међутим, тај покушај био је неуспешан и сада је тај сан сахрањен на дну Црног мора због анексије Крима, руске инвазије у Украјину, али и  неуспешне политике коју спроводи Запад на постсовјетском пространству пише „Financial Times”, а преноси „inoСМИ.Ru”.

Како пише издање, сада је поново у моди непремостиви јаз између руских и западних вредности. У складу са овом теоријом, такве разлике још су веће при Путину. Што се тиче Русије, то је довело до формирања веома критички настројеног антизападног конзерватизма у социјалним питањима. То је повећало склоност ка употреби војске против суседа, између осталог, против Грузије и Украјине. Дакле, Запад би требао да буде на опрезу.

Међутим, према његовом мишљењу, „постоји ризик да се направи концептуална грешка ако се диктатор идентификује са друштвом у целини, као да су тежње господина Путина и 140 милиона Руса исте.

Мишљење о томе да Владимир Путин има велику популарност среди Руса (који све чешће одобравају његову милитаристичку спољну политику) требало би пажљиво изучити, много детаљније него што то раде западни политичари, стурчњаци и медији. Као прво, у систему у којем политичку конкуренцију и слободу говора регуларно ограничавају као у Русији популарност нема исто значење као и на Западу. Као друго, Руси у односу на друге народе другачије оцењују своје лидере у томе на који начин они омогућавају побољшање или погоршање квалитета њиховог живота.

Аутор тврди да је после детаљно испланираног реизбора Владимира Путина 2012. године председник и његови саборци, којих је све мање, интезивирали су напоре да задрже власт, пооштривши борбу са неистомишљеницима у земљи и спорводећи анзизападну политику.  

Издање наводи да је анексију Крима подржали милиони Руса, чак и више него рат са Грузијом 2008. године. У марту 2014. године испитивање јавног мњења показало је да око 58% анкетираних било је за анексију дела територија суседних држава где живе Руси. Међутим, издање пише да је у марту ове године њихов број опао на 34%, при чему је 64% Руса било против употребе било каквих мера, укључујући и примену силе како би се задржали сфери утицаја Москве у бившим совјетским републикама.

Овакве социјалне анкете показују да руска јавност не дели слепо став Кремља по свим питањима. Значајан део становништва спреман је да прихвати западни став, према коме међународни односи нису само политичка и војна сфера, већ и области развоја културних, друштвених и трговинских односа. Запад треба да подржава овакве ставове и одржава везе са представницима руске јавности.Међутим, пише издање, Владимир Путин није у обавези да полаже рачуне ни пред којим законодавним органом, ни пред народом, као што је то случај у западним земљама. Руске власти усредседиле су се на повећању међународног престижа Русије, угњетавању критике унутар земље и достизању личне користи. „Они ће нас, за сада, мучити мрачном пропагандом о непријатељском декадентном Западу”, пише аутор чланка.

Према његовом мишљењу, западне земље треба да буду упорне у спровођењу своје политике према Москви, да буду непоколебљиве, јединствене, чврсте, као и да улажу све напоре да Украјина постане успешна држава. Запад не треба да игра како Путин свира.

„Рисика и Запад не ратују због неусклађених вредносних система, где живе потпуно различити људи, већ највише због тога што Кремљом управља зла државна машина. Запад мора да се наоружа стпљењем и чека политички моменат, колико год он далек изгледао док јее Владимир Путин на власти, када ће се услед промене унутраташње ситуације у Русији појавити услови за слабљење међународне тензије”, закључио је аналитичар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.