Regnum: „Турски ток” поново може постати „Јужни”

Русија и Бугарска промениле су тон у разговорима, што је експертима дало повода да говоре о реализацији „Јужног тока” према ранијем плану, имајући у виду и унутарполитичку нестабилност у Турској, пише ИА REGNUM.

Током посете председника Русије Владимира Путина Турској (након што ЕУ није дозволила „Гаспрому” изградњу „Јужног тока” у Европи преко Бугарске) саопштено је да је Москва изменила маршруту гасовода. Тако се појавио „Турски ток”, а најављено је и да ће прва грана почети са радом крајем 2016. године, док ће три остале заменити транзит гаса преко Украјине у Европу. Европска комисија је првобитно сумњала у економску исплативост пројекта и јавно саопштила да ће да му се противи. Тада је у „игру” ушао Азербејџан, с којим су започети преговори о алтернативи руском пројекту. Главни лик у комбинацији је Турска, која је рачунала да ће на себе пребацити и Трансатлантски гасовод (TANAP). Почела је политичко препуцавање. Баку је дао до знања да је његово учешће у западној игри могуће у случају решења конфликта у Карабаху, пише ИА REGNUM.

Касније је саопштено да су преговори Турске и Русије о изградњи „Турског тока” обустављени због отсуства кључног споразума који обезбеђује попусту за гас, а након тога да је Анкара пристала на изградњу једне деонице од четири. 19. августа турски министар енергетике изјавио је да је послао Русији нацрт споразума, међутим МСП РФ није потврдило ову информацију. Након тога је саопштено да ће лидери Мађарске, Србије, Македоније и Грчке у септембру потписати меморандум о изградњи гасовода из Турске до Аустрије.

Међутим, како пише издање, руски председник је током посете Криму неочекивано изјавио да ће „Русија радити са Бугарском, упркос свим потешкоћама у реализацији пројеката, укључујући и ᾿Јужни ток᾿”.

Побољшање односа између Москве и Софије десило се на иницијативу бугарске стране. Почетко јула бугарски премијер Бојко Борисова рекао је да није случајно да је председник Путин говорио врло оштро против Бугарске, као и да је имао разлоге за то. „Међутим, ми смо без кривице постали кривци и нисмо имали никакву жељу нити циљ да односи између Бугарске и Русије захладне”, рекао је тада Борисов.

Издање наводи да су сада обе стране промениле тон, што је експертима дало повода да говоре о реализацији „Јужног тока” према ранијем плану, с обзиром на унутарполитичку нестабилност у Турској. Појављује се још један важан детаљ: према трвдњама европских медија, Брисел није званично обавештен о затварању пројекта „Јужни ток”. Осим тога, Белорусија је предложила да се повећа транзит гаса кроз њену територију, уколико постоји потреба за тим у Европи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies