CSM: Избеглице са Блиског Истока ће помоћи Естонцима да заволе Русе

Естонци са Русима имају више заједничког, него са имигрантима. Управо због тога морамо да убрзамо процес интеграције и учинимо га ефикаснијим, сматра професор компаративне политикологије универзитету у Талину Рајво Ветик.

Према анкети коју је у Естонији спровела компанија „TNS Emor”, 42% грађана ове земље је против прихватања избеглица, а само 32% њих спремно је да прими мигранте, пише „Christian Science Monitor”, а преноси „RT”.

Како наводи издање, резлог за неспремност Естонаца да приме код себе избеглице, посебно из Сирије и Африке, је недостатак искуства у новим правцима европске миграционе политике. Осим тога, нестабилна економска ситуација и евро-скептицизам, подстакнут миграционом кризом у Европи и финансијским потешкоћама Грчке, омогућио је противницима избеглица и чланству у ЕУ да учврсте своје позиције у Естонији.

Инстинктивна тежља Естонаца да сачувају своју културу и језик, имајући у виду њихову историју, у великој мери поједностављује задатак распиривања националистичког расположења. Одмах по завршетку Другог светског рата етничке мањине чиниле су само 2,7 % становништва ове земље. До 1989. године ова цифра је порасла на 38,5%. Већина њих били су грађани Совјетског Савета, који су дошли или су били приморани да дођу како би развили тешку индустрију балтичких република.

Издање истиче да су на овај талас имиграције етнички Естонци негативно реаговали. „Естонци су га доживљавали као неку врсту егзистенцијалне угрожености”, тврди професор компаративне политикологије у Универзитету у Талину Рајво Ветик.

Упркос чињеници да руска мањина наставља да буде главни проблем политике интеграција Естоније, Ветик у могућем приливу избеглица из Сирије и Африке види позитиван моменат. „Многи истичу да су Естонци и Руси слични. Ми са Русима имамо више заједничког, него са имигрантима. Управо због тога морамо да убрзамо процес интеграције и учинимо га ефикаснијим”, закључио је естонски политиколог.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“