„Карнеги”: Зашто ЕУ не може да реши проблем избеглица

Иако је у мају 2015. године усвојен Општеевропски програм деловања по питању миграције, у ЕУ су се задржали различити приступи за решавање хуманитарне миграције, пише портал Центра „Карнеги”.

Узроци хуманитарне катастрофе која се шири Европом су различити национални правни механизми, непостојање политичке воље и одсуство заједничког европског приступа решавању проблема миграната, пише Олга Гулина, директор берлинског Института за миграциону политику за портал Центра „Карнеги”, који је московска филијала америчког Фонда „Карнеги” за међународни мир. 

„Према Даблинском споразуму, за хуманитарног мигранта је одговорна ’земља његовог првобитног доласка’. У складу са Директивом 2013/33 Европске уније о општим стандардима међународне заштите, чије поједине одредбе ступају на снагу тек 2018. године, за хуманитарног мигранта одговара земља на чијој се територији он налази”, пише Гулина. Она наводи да се због тога тражи земља која би била спремна да преузме на себе социјалну, финансијску и правну одговорност за мигранте, што се одлаже, изазива људске жртве и урушава имиџ слободне Европе. 

Предлог да се мигранти поделе међу свим земљама ЕУ, према одговарајућим квотама, који је Европска комисија поднела у мају 2015. године, доживео је фијаско. „Премијер Велике Британије Дејвид Камерон је изјавио да овакав приступ није у интересу Велике Британије, премијер Француске Мануел Валс је упозорио да Брисел има ограничена овлашћења о овом питању, Пољска и Мађарска су одбиле да приме број миграната који је за њих био предвиђен, а премијер Чешке је изјавио да је ’овај систем потпуна глупост’”, пише портал „Карнеги”. 

„Данас је очигледно да Европска унија не може да реши проблем избеглица, јер нема јединствену стратегију за додељивање статуса избеглица и азиланата на читавој територији Европе. И ту почињу све компликације. Иако је у мају 2015. године усвојен Општеевропски програм деловања по питању миграције, у ЕУ су се задржали различити приступи за решавање хуманитарне миграције. Једни траже да се ојачају војне патроле у Средоземном мору, други да се уведу специјалне хуманитарне визе, трећи траже да се поједностави процедура повезивања породица и да почне примена усвојених процедура”, пише „Карнеги”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“