Die Welt: Изолована и заостала Русија постаје све опаснија

Русија је земља која има довољану количину ракета и нуклеарних бојевих глава да уништи САД. РФ није само оживела тактику хладног рата, већ и прети нуклеарним нападом земљама попут Данске, пише професор политчких наука на Универзитету Харвард Џозеф Нај за „Die Welt”, а преноси „RT”.

Док Европа и САД воде дискусију, Кремљ наставља своју „агресивну политику” против Украјине. Упркос томе што ће Русија у дугорочној перспективи бити у паду, она, исто као и раније, представља реалну претњу светском поретку у Европи и изван ње, пише амерички професор политичких наука на Универзитету Харвард Џозеф Нај за „Die Welt”, а преноси „RT”.

Према мишљењу политиколога, због економског пада Русија може бити „још опаснија”. Претња која долази од стане Русије далеко превазилази територију Украјине. На крају крајева, сматра експерт, Русија земља „која има довољану количину ракета и нуклеарних бојевих глава да уништи САД”. Како истиче, Русија није само оживела тактику хладног рата, већ и прети нуклеарним нападом земљама попут Данске.

Ипак, оружје није једина јака страна Русије. РФ је у великој предности због огромних размера територије, природних ресурса и образованог становништва, укључујући велики број научника и инжењера. Међутим, према мишљењу аналитичара, Русија се сусреће са низом озбиљних проблема. Као и раније, њена привреда „монокултурна”, односно две трећине се заснива на извозу енергената.

Према речима Наја, „либералне реформе би могле да помогну у решавању проблема Русије, међутим то је мало вероватно у земљи која је огрезла у корупцији, са истакнутим антилибералним руководством”. Како наглашава експерт, Владимир Путин на Западу води „скривени рат”, у исто време тежећи да учврсти везе са источним земљама. Аутор чланка сматра да ће можда Русија постати „млађи партнер” Кине, али без приступа западном капиталу и технологијама који су потребне за заустављање њеног даљег пада.

„На тај начин се ствара утисак да је Русија осуђена на даљу деградацију. Државе у процесу деградације (сетите се, например, Аустроугарске 1914. године) имају тенденцију да делују рискантније и опасније”, сматра Нај.

У међувремену, САД и Европа се суочавају са политичком дилемом. С једне стране неопходно је пружити отпор Путиновом одбијању да поштује територијани интегритет других држава. С друге стране, потребно је не дозволити потпуну изолацију Русије, имајући у виду интересе у сфери нуклеарне безбедности, борби против тероризма, као и у космичким истраживањима, на Арктику, Ирану и Авганистану. „Нико неће имати користи од хладног рата”, закључује експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“