Експерт: Европа забринута због „руског фактора” у Србији

Хоће ли се Србија одржати на више столица?

Европски комесар за проширење Јоханес Хан саопштио је да ће Србија до краја године започети преговоре о приступању ЕУ. У многим држава еврозоне су незадовољни проширењем Европске уније, а према мишљењу појединих стручњака, кључну улогу у томе одиграо је „руски фактор”, преноси ФБА „Экономика сегодня”.

Хан је изјавио да ће се лично заложити за дијалог са „кључним државама региона”, обећавајући да ће покренути процедуру прикључивања ЕУ до краја године. Међутим, према мишљењу начелнице одељења за црноморска и медитеранска истраживања Иниститута Европе Руске академије наука Але Јазикове, у наредних пет година проширења Европске уније неће бити.

„Пре свега, током последњег заседања Европске комисије јасно је речено да у наредних пет година ниједна држава неће бити примљена у ЕУ. Тада није било речи конкретно о Србији, већ је то политика Уније. Као друго, с обзиром на миграциону кризу великих размера која се разбуктава у Европи, преговори са потенцијалним чланицама сада су Бриселу на последњем месту”, рекла је Јазикова.

Како наводи издање, „преокрет Брисела” ка Балкану постао је веома приметан током лета. У јулу је регион посетила немачка канцеларка Ангела Мергел, а у августу је одржана конференција у режимо ЕУ-Балкан, чији резултат су била озбиљна улагања, до 600 милиона евра, од чега ће трећина бити усмерена на инфраструктурне пројекте. Како сматрају аналитичари, пораст утицаја Русије у региону је приморао Брисел да брже доноси одлуке.

„Међутим, Србија је преговарала са ЕУ много пре руског фактора. Прво је имала пробне, а потом, почевши од 2007. године када су Румунија и Бугарска проступиле Европској унији, и конкретне преговоре. Због тога за Србију ово није прва фаза у смеру ка Бриселу. Садашње зближавање везано је за нормализацију односа Србије и Косова”, сматра експерт. Издање наводи да је, према мишљењу српском министра спољних послова Вука Драшковића, Србија у ствари признала независност Косова. Управо је ово, наводи издање, главни услов за примање Београда у ЕУ.

Издање пише да није искључено ни приступање Србије НАТО-у. Војни аналитичар Александар Храмчихин тврди да су балканске земље прве у реду за прикључивање Алијанси. Међутим, није све тако једноставно. Јазикова истиче да су разговори о могућем приступању Србије у НАТО изазвали у држави бурне реакције. „Људи још увек веома добро памте 1999. годину када је НАТО бомбардовао Југославију, али опипавање терена у том правцу је почело”, истакла је Јазикова.

„Односи Русије и Србије достигли су свој врхунац пре 3-4 године, пре него што су власти кренуле ка приближавању ЕУ и НАТО-у. Али, ипак, односи између наших народа су и даље веома пријатељски, а томе доприносе историјске везе и комуникација на нивоу православних организација”, закључује Јазикова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.