Немачки Bild „открио“ тајну „смоленског злата“

Легендарно „Смоленско злато“ чине драгоцености које су нестале приликом евакуације из Смоленска у Москву на лето 1941. године, непосредно пре немачке окупације.

Немачки лист Bild објавио је ексклузиван метаријал који открива тајне „смоленског злата“, како се називају драгоцености које су нестале приликом евакуације из Смоленска у Москву у лето 1941. године. Немачки инжењер, чије име није наведено, преко свог адвоката Михаила Кантора је саопштио новинарима да је помоћу геололошког радара открио где се налази камион са благом, преноси „Росијска газета“.

Ово је историја блага. У јулу 1941. године, нешто пре немачке окупације, из смоленске банке у камионима су у Москву упућене све драгоцености: златне и сребрне плоче, кованице од племенитих метала и папирни новац. Код Соловјове скеле преко Дњепра на колону камиона је отворена паљба (много година касније на тим локацијама људи су наводно проналазили златне новчиће). Пошто су изгубили наду да ће се пробити до својих, људи који су пратили конвој спалили су папирни новац, а драгоцености сакрили негде код Вјазме.

Сада се појавио немачки инжењер који се одавно бави тајном смоленском злата и који је помоћу геолошког радара открио камионе са радарима у подземним пролазима у Вјаземском рејону на дубини од 15 до 17 метара. Како тврди адвокат Михаил Кантор, постоје две локације: на једној је скривено пет камиона, а на другој се налази шести. Ради се о сто тона злата, пише Bild.

Адвокат Кантор је саопштио да ће његов клијент у најскорије време представити доказе за постојање блага.

Према речима директорке Вјеземског историјско-завичајног музеја Олге Сељавине, не постоји никаква потврда да постоји скривено благо из Другог светског рата у овом рејону и не може се чак ни претпоставити о каквим се подземним тунелима или рударским окнима ради. Па ипак, легенда заиста постоји и годинама голица машту људи. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“