Захарова: За ширење русофобије има много разлога, а главни разлог је глупост
На питање новинара зашто успешне земље Западне Европе и САД не желе да се друже са Русијом, портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је одговорила да не треба мешати „земље“ са „руководством земаља“. „Оно што се догађа је неко насилно ширење антагонизма и русофобије. Али то не долази од људи, него од неких политичара. Зашто они то раде? Сигурно је да има много разлога. Али главни разлог је глупост“, изјавила је Захарова, а преноси _serbianBeginIgnore_„Комсомольская правда“_serbianEndIgnore_.
У Русији ће функционисати систем колективне безбедности, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије, одговарајући на питања новинара. У пракси то треба да изгледа на следећи начин: ниједна држава (или група држава) не треба да обезбеђује своју безбедност угрожавајући безбедност других земаља.
Говорећи о украјинској кризи Захарова је изјавила да је проблем Украјине потпуни губитак суверенитета. „Главни проблем је у томе што су током целе новије историје њоме владали људи који нису остваривали националне интересе земље, већ су се руководили интерсима страних актера“, изјавила је Захарова.
„Сматрам да не треба говорити о томе да је Украјина постала ’непријатељска’ земља (према Русији), него да њени политичари спроводе непријатељску политику према сопственом народу. Грађанска побуна у Донбасу и избијање грађанског рата су последица катастрофалне политике људи који су 2014. године освојили власт у Кијеву“, додала је портпаролка руског спољнополитичког ресора.
На провокативно питање новинарке из Украјине зашто је Русија „напала“ њену земљу, Захарова је одговорила: „Ако је ваша земља Украјина, треба себи да поставите питање: како то да је у новијој историји ваше земље председник два пута скинут са власти под притиском страних држава? Уништавање државе изнутра је страшније од ма какве инвазије, укључујући и замишљену. Зато што држава може да се одбрани од инвазије, али не може да спречи свој народ да напусти Украјину (у неким случајевима заједно са територијом). То би било могуће једино под словом да се а) спроводи политика националних (а не туђих интереса), б) поштују права чак и најмањих народа (да не говоримо о оним народима који чине практично половину становништва), в) волећи свој народ, а не газећи га тенковима.“
Росијскаја газета. Сва права задржана.