Forbes: Русија и Сирија: око чега се диже галама?

Претњу за САД може представљати руска авијација и противракетни системи. Москва шаље поруку да може бити савезник или сметња, као и да се са њом треба консултовати, пише „Forbes”.

Светски медији активно дискутују о томе да Русија шаље своје војнике у Сирију како би погла Асаду. И не ради се само о пешадији, већ и о авионима и оружју. У вези са тим појављују се три питања: Зашто баш сада? Да ли је ово чврста и коначна одлука? Колико је то лоше за Запад?, пише „Forbes, а преноси „inoСМИ.Ru”.

Сусрети на највишем нивоу чиновника Русије и Саудијске Арабије у августу нису донели жељене резултате ниједној страни. Нема сумње да је ова арапска земља предложила Русији да подигну цену нафте, а у замену тражила да прекине пружање помоћи Асаду. Москва је одбила, после чега се краљ вратио Сједињеним Државама и прихватио споразум са Ираном. Москва је тада направила контра потез и појачала подршку режиму Асада. Треба споменути да је Русија испоручивала оружје и обезбеђивала Сирији саветнике од самог почетка. И то што сада видимо је умерена ескалација са наговештајем нечег већег, односно тактички корак који прети да прерасте у стратешку игру.

„Када Путин ангажује ветеране из Донбаса, тада ће нам бити јасно да је озбиљан у намери да се прикључи војној акцији у Сирији”, пише аутор чланка. Како сматра, за САД претњу могу представљати руска авијација и противракетни системи. Москва шаље поруку да може бити савезник или сметња и да се са њом треба консултовати. 

Упркос томе, наводи издање, САД не виде озбиљну претњу у мешању Русије у сиријски сукоб. Повлачење америчке војске из Ирака није покренуло „Арапско пролеће у Сирији”, већ се оно спонтано догодило. Како пише новинар чланка, површно учешће Путина  у овом конфликту не показује Обамину слабост, као ни да је повлачењем војске из Ирака Америка направила велику грешку. У ствари, чиновници Централне команде САД, ЦИА и војнообавештајне службе вероватно тихо честитају једни другима на перспективи војне интервенције Русије у сиријском конфликту.  

„Москва је напала Авганистан и Совјетски Савез се распао. САД су биле у Ираку и Авганистану 10 година, и шта се догодило? Кина је постала светска сила, а Русија је почела да обнавља некадашњу империју. Да ли је Путин заиста спреман да направи сличан катастрофалан промашај и уколико то уради, да ли треба да жалимо дан када се то догодило? У сваком случају то ће бити његова погубна грешка”, тврди аутор чланка.

„То се неће догодити. Путин је изузетно лукав и препреден стратег. Руска војска је превише оптерећена, јер мора да подржава грузијске и украјинске сепаратисте, прети балтичким државама и Северном полу, да дестабилизује Молдавију... Зашто томе додавати сукоб у Сирији?”, закључује новинар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“