Foreign Policy: Европа се поново ослања на руски гас

Упркос бројним разговорима Европе о смањењу зависности од руског гаса, енергетска политика Старог света је у рукама компанија, а не држава. Ово компликује напоре Европске уније и њених чланица да пронађу алтернативу руским енергентима и смање зависност од Русије, ка чему их упорно гурају САД.

Европа је дуги низ година покушавала да скине са себе омчу зависности од руских енергетских ресурса и ослободи се хирова недоследног председника Владимира Путина. Због чега овај континент даје сагласност за изградњу новог гасовода који ће га у наредним деценијама претворити у таоца руских интрига и манипулација у енергетској сфери и у жртву уцене?, пише „Foreign Policy”, а преноси „inoСМИ.Ru”.

Како наводи издање, руски план о повећању капацитета гасовода „Северни ток” који је објављен ове године добија свој обрисе брже него што се то очекивало. Он представља велики контраст у односу на друге енергетске пројекте о којима константно говори Русија, али који се налазе на почетном стадијуму.

Западне компаније Shell, E. On, BASF и Engie ујединили су своје снаге са руским „Гаспромом” са циљем удвостручења капацитета „Северног тока”, у нади да ће друга фаза бити пуштена у рад до краја 2019. године. 

Издање пише да, у случају реализације овог пројекта вредног 10 милијарди долара, Русија ће моћи коначно да одбије услуге Украјине као транзитне земље. То је добро за Русију која мрзи Кијев јер, како наводи аутор чланка, он има могућност да се меша у гасни извоз РФ. Међутим, то ће повећати зависност Украјине од „деспотске руске тактике”. Осим тога, друге источноевропске земље могу остати празних руку, јер гас из Русије добијају преко Кијева.

Нови и побољшан „Северни ток” је показао да, упркос свим причама о томе да се Русија окреће ка Азији са наглим порастом извоза енергената на исток, Европа ће остати главни приоритет за „Гаспром”.

Осим тога, упркос бројним разговорима Европе о потреби за проналажењем нових добављача и смањењу зависности од Русије, посебно након њене инвазије на Украјину, енергетска политика Старог света је у рукама компанија, а не држава. Ово компликује напоре Европске уније и њених чланица да пронађу алтернативу руским енергентима и смање зависност од Русије, ка чему их упорно гурају САД.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“