Bloomberg: Зашто се Русија и Америка не слажу по питању Сирије?

Русија и САД на Блиском истоку желе да заштите своје прагматичне интересе, при чему се придржавају различитих спољнополитичких концепата, пише Bloomberg.

„Без сумње, Путин штити своје прагматичне интересе и у близини руских граница на постсовјетском простору и на Блиском истоку, где последњих неколико година судбина није била наклоњена традиционалним савезницима Русије као што су Гадафи, а данас Асад. Међутим, он притом штити и свој јасан спољнополитички концепт. САД и њихови савезници се са својим сопственим прагматичним интересима придржавају другог концепта – који није толико јасан, јер је још у фази формирања“, наводи се у тексту.  

„Овај конфликт између двеју тачки гледишта непрекидно долази до изражаја. Тренутно су два два жаришта сукоба Сирија и Украјина“, пише Bloomberg.

Између осталог, у позадини сукоба између САД и Русије у Сирији леже различити концепти суверенитета, пише Bloomberg. „За Русију је суверенитет класичан, традиционалан појам, који је настао још приликом склапања Вестфалског мира, који је 1648. године означио крај тридесетогодишњег рата. Према овом споразуму, земље имају пуно право на своје територије и нико од страних актера нема права да их нападне. Европске земље и администарција председника Обаме придржавају се другог, савременијег концепта, који је наводно заснован на хуманистичким вредностима: ако режим наноси штету својим грађанима, онда је интервенција дозвољена“, пише новинар Леонид Бершидски за Bloomberg.

Овај европски „постмодернистички“ приступ су озваничиле и Уједињене нације, усвојивши 2005. године резолуцију која успоставља принцип тзв. „одговорности за заштиту“. Он омогућава међународној заједници да примењује потребна средства за заштиту становништва земље од режима који спроводи етничко чишћење или ратне злочине.

Концепт „одговорности за заштиту“ први пут је званично употребљен како би се оправдала оружана интервенција 2011. године, када је против режима Муамера Гадафија у Либији примењена сила, пише новинар. Дмитриј Медведев, који је у то доба био председник Русије, одобрио је ову интервенцију, мада се са тим није слагао Путин, који је тада био на челу Владе. Путин је интервенцију Запада у Либији назвао „крсташким походом“ против суверене државе, наводи се у чланку.  

„Путин до данас сматра да је интервенција у Либији била грешка и увек говори о Либији, када објашњава своју подршку режиму Башара Асада у Сирији“, пише Бершидски. „Када Русија не би подржавала Сирију, ситуација у тој земљи би била још гора него у Либији и талас избеглица би био још већи“, изјавио је руски председник, чије се речи цитирају у чланку. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.