Parlamentni Listy: Европљани иду за САД као мишеви за чаробним фрулашем

Срамота ме је због Запада и од свег срца му желим да га избеглице преплаве као скакавци и униште, пише чешки новинар.

„Данас се сви водећи коментатори и политиколози слажу у једном: ратови у Авганистану, Ираку, Либији, Јемену и Сирији били су фатална грешка Запада, пре свега САД, а такође Француске и Велике Британије”, пише чешки лист „Parlamentni Listy”.

Избеглице које преплављују Европу нису ништа друго него „конкретна  и донекле сурова последица тих нелегитимних и нелегалних ратова”. „То су жртве, али на неки начин и војници које је пробудио Запад”, пише чешки новинар. „Политика Запада је била неопростива и зверска, а сада убирамо њене плодове...”

У чланку се наводи да је најопаснији извор конфликта и даље најбогатија и војно најмоћнија земља на свету - Америка. То је држава која је започела највећи број ратова и ниједном није показала смислени резултат неког од њих.

„И тада се појављује Русија, земља која никада није, за разлику од Запада, подржавала никакве исламске групе, земља која подржава своје савезнике и схвата да је стабилност важнија од намештене победе”, пише чешки лист. „Одмах почиње хистерија и сви: САД, Немачка, НАТО, Израел итд. негодују да Русија хоће да уништи стабилност”, пише чешки лист.

„Већу свињарију од тога нисам видео. Срамота ме је због Запада и од свег срца му желим да га избеглице преплаве као скакавци и униште.” Аналитичар пише да се не може говорити о краху европске цивилизације, о чему неки говоре, јер „Западна Европа нема ништа заједничко са цивилизацијом”.

„Ако Западна Европа жели да буде уништена, она то и заслужује. Ако они желе да, као мишеви иду за фрулом у рукама Сједињених Држава право у своју смрт, нека тако и буде. Ми, становници Чешке, Моравске и Шлеске, можемо само са болом да пратимо те догађаје. Али постојали смо и пре ЕУ, па ћемо постојати и после ње”, закључује чешки аналитичар. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“