Global Research: САД користе „руску претњу” за милитаризацију Европе

Амерички и европски званичници стално лажу о непостојећој руској агресији у Украјини, док Москва не угрожава никога, а делује као главни миротворац на континенту, пише „Global Research”.

Након што се број чланица НАТО-а од 1999. до 2009. године повећао са 16 на 28, Вашингтон је користио њихове територије за размештање војних база, које су од Естоније, Летоније, Литваније и Пољске направиле полигоне за припрему за потенцијалне сукобе са Русијом. Како сматра писац и новинар Стивен Лендман, амерички и европски званичници стално лажу о непостојећој руској агресији у Украјини, док Москва не угрожава никога, а делује као главни миротворац на континенту, пише „Global Research”, а преноси „RT”.

„Вашингтон представља претњу за свет, безбедност и стабилност целе планете. Његов непроменљиви програм прети несагледивим последицама - могућим нуклеарним Армагедоном”, пише новинар.

Према његовим речима, преврат изазван од стране Вашингтона, а потом и напад Кијева на Донбас користи се као изговор да се Москва оптужи за све злочине. Како је раније писало издање „Deutsche Wirtschafts Nachrichten”, редовно спомињање „руске претње” користи се са циљем да се оправда размештање америчких трупа у источној Европи, спровођење великих војних вежби у близини руских граница и да натера чланице НАТО-а да повећају буџет за одбрану.

Поред тога, пише Лендман, немачки медији су саопштили да САД планирају да разместе моћне термонуклеарне бомбе В61 у ваздухопловној бази, на шта, како сматра, Русија може одговорити размештањем својих оперативно-тактичких ракетних система „Искандер-М” у Калињинграду.

„Размештајући своје нуклеарно оружје на европској територији Америка крши споразум о неширењу нуклеарног оружја. Изјаве Вашингтона о томе да је ово оружје под директном контролом Сједињених Држава није убедљива. Најважнија ствар овде је могућност његове примене, ризик од нуклеарног рата, који светски лидери треба да избегну по сваку цену ”, закључује аутор чланка.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“