WPolityce: Иза миграционе кризе у ЕУ стоји Русија?

Догађаји у ЕУ одговарају само Москви и само она има моћ да организује масовно пребацивање људи у гуменим чамцима преко Егејског мора, пише пољски лист.

Могуће је да иза поплаве имиграната-муслимана стоји Русија, сматра новинар пољског портала wPolityce. „Да ли је то само коинциденција што je, када је Европску унију запљуснуо овај цунами људства, Москва пружила Западу руку помоћи, обећавајући да ће се обрачунати са ’Исламском државом’?” – пише WPolityce.

Новинар констатује да се талас миграната појавио изненада, „као да је неко отворио капије избегличких кампова на Блиском истоку и у Турској”. Он такође сматра да је акција пребацивања људи са турске обале на грчка острва и у континенталну Грчку веома добро координисана и организована. „Нечија невидљива рука је навела гомиле људи да се најпре појаве у Будимпешти, а затим у Аустрији”, пише пољски новинар.

Он сматра да је Русија била та која је отворила капије избегличких кампова у Турској, Јордану и Либану. То аргументује тиме што избегличка криза одговара једино Русији. „Догађаји у ЕУ одговарају само Москви и само она има моћ да организује масовно пребацивање људи у гуменим чамцима преко Егејског мора”, пише пољски лист.

Русија изазива проблем миграната и истовремено нуди решење за тај проблем. Тако она планира да издејствује укидање санкција и да натера Европу да прихвати њено деловање у Украјини, сматра пољски новинар.

„Све се одвија у складу са плановима Русије, која се већ прикључила војним операцијама у Сирији и у северном Ираку”, наводи се у чланку.

Ово изазива велику забринутост пољског новинара, који се боји да ће Европа, како би решила миграциону кризу пристати на све и оставити Украјину, а затим и Пољску, на цедилу. „Још једно питање које је важно за нашу будућност је: да ли ће Запад жртвовати све, на пример, Украјину, тј. безбедност наше источне границе, како би решио питање имиграната и постигао релативно стабилан мир на Блиском истоку?”- пита се пољски новинар. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“