New York Post: Путин преузео од Обаме лидерски примат

Путину је више у интересу да га се боје, а не воле. Његове речи су само потврда јаким потезима. Управо је тако Путин преузео вођство од Америке. И то је за њу лоше, јер пре или касније, после још већег крвопролића, у још горим условима, следећи председник САД ће бити позван да отме од Путина штафету лидера и врати је. А то може бити веома тешко, пише „New York Post”.

У понедељак је званично предата штафета новој јединственој велесили, а руски председник Владимир Путин радо ју је зграбио, пише „New York Post”, а преноси „Взгляд”.

Обама је одлучио да ће идеали које величају оснивачи УН бити ефикасни још дуго, док ће снага и моћ изгубити, наводи америчко издање. Путин се, такође, окренуо правилима УН и искористио је свој говор да најави формирање „широке међународне коалиције” за борбу против ИД у Ираку и Сирији.

„А ко ће предводити нову коалицију? Помоћ: Москва је увек славила победу савезника у Другом светском рату као достигнуће под њеним руководством”, сматра аутор чланка.

Чак и када је Обама прекоравао Русију, Кину и Иран због њиховог занимања за политику из прошлости, управо је говор Обаме био повратак на давна стара времена. Његов поздрав УН подсетио је на сцене из филма 1950-их, у којима су УН приказане као место где се проблеми заиста решавају. У ствари, у последњих неколико деценија (а посебно у последњих шест година) Уједињене нације су до те мере биле парализоване, да више не могу служити као арбитар глобалне безбедности.

„Обамин говор је, као и увек, био пун обећања. Али то не гарантује позитивне резултате. Напротив, Путиново размештање снага у Сирији и наоружавање Асада стварају чињенице на терену. Оне су га гурнуле ка врху, након покретања иницијативе за преузимање на себе решавања најоштријег глобалног проблема”, пише „New York Post”.

Упркос чињеници да је Обама примио много мањи аплауз током свог говора у понедељак, него протеклих година, у свету га још увек воле. Међутим, пише новинар, оне које је критиковао у свом говору: Путина, Асада, Ђинпинга и Руханија није било на својим местима и нису чули ни реч. Јер, без обзира на сав њихов кредибилитет, Обамине речи никада нису поткрепљене делима.

„Путин? Њему нико није аплаудирао. Њему је више у интересу да га се боје, а не воле. Његове речи су само потврда јаким потезима. Управо је тако Путин преузео вођство од Америке. И то је за њу лоше, јер пре или касније, после још већег крвопролића, у још горим условима, следећи наш председник ће бити позван да узме од Путина штафету лидера и врати је. А то може бити веома тешко”, закључује аутор чланка.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“