Академик Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН, рекао је да засад није јасно колико ће све то да кошта, али чини се да Русија може себи да приушти ту кампању уколико се средства буду узимала из војног буџета, а не из мизерних буџета за образовање, културу, здравље, социјални развој итд. „Резерве војног буџета нису мале, и могу се искористити за сиријску кампању", преноси његове речи „Коммерсант". Јер трошкови иду само на експлоатациу војне базе, не ради се о куповини новог оружја и технике. „Ако, рецимо 2020. године не изградимо једну подморницу, нећемо посебно ослабити у војном плану, а за сиријску операцију то је сасвим довољно", сматра академик.
Сергеј Романчук, експерт „Металинвестбанке", каже да је то очигледна негативна вест за руске финансије. „Чак и ако је та операција у Сирији ограничена, свеједно то су велики расходи. Такође постоји ризик да се претвори у неконтролисану операцију. Искуство локалних конфликата нас учи да расходи обично премаше планирани лимит. Зато ће за Русију бити невиђена срећа уколико ова операција не изазове озбиљне потешкоће за финансијски систем“, каже експерт.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу