Аналитичари: Ситуација у Црној Гори би могла још више да се заоштри

Стручњаци сматрају да би ситуација у Црној Гори могла озбиљно да се искомпликује и дестабилизује, што би се могло завршити превременим изборима са непредвидивим резултатом.

Ситуација у Црној Гори би могла још више да се заоштри због жеље власти ове земље да се Црна Гора прикључи НАТО-у, сматрају стручњаци, са којима је разговарала РИА „Новости”.

Старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука др Петар Искандеров сматра да би ситуација у Црној Гори могла озбиљно да се искомпликује и доведе до дестабилизације.

„То би могло да се заврши политичким процесом и дестабилизацијом ситуације”, сматра овај експерт.

„Ако опозиција буде упорна, активна и ако око себе успе да окупи електорат, Црну Гору могу да очекују даљи нереди, масовни антивладини протести и превремени избори са непредвидивим резултатом”, додао је он.

Притом Искендеров истиче да последњи избори нису дали убедљиву предност владајућој коалицији. „Ако дође до превремених избора, не може се једнозначно рећи да ће на њима победити владајућа прозападна коалиција. На власт може доћи и опозиција”, истакао је он.

Говорећи о узроцима садашњих нереда, стручњаци су се сложили да они углавном леже у намери власти Црне Горе да земљу уведу у НАТО.

„Ту постоји неколико фактора, али ја бих на прво место ставио управо евроатлантску оријентацију садашње црногорске власти. Ради се о томе да је, за разлику од других источноевропских земаља, које су раније ушле у НАТО или планирају то да учине, црногорско друштво по овом питању подељено на два дела”, истиче Искендеров.

Поред тога, према његовим речима, линије ове поделе се у знатној мери поклапају са етничком поделом.

„Уз извесно уопштавање, можемо рећи да су црногорски Срби против уласка у НАТО, а црногорски Црногорци углавном зам НАТО”, изјавио је експерт. Он је истакао да Црна Гора одбија од одржи референдум о уласку у НАТО и засад не објављују како ће одлука бити донета. 

Др Ирина Рудњева, сарадник Центра за изучавање савремене балканске кризе при Институту за славистику, сматра да би власте земље могле да игноришу јавно мњење. „Ако добију званични сигнал од НАТО-а, званични позив, власти могу да га прихвате независно од уличних нереда. Уз добро финансирање, у принципу, нереде је могуће угушити”, сматра она.

Према њеним речима, Црна Гора је „валута за размену”. „То би се могло назвати ’елемент манипулације’: чим се односи између Русије и ЕУ, Русије и САД заоштравају, одмах почињу приче о уласку Црне Горе у НАТО. Са спољнополитичке тачке гледишта, наравно, то је у неку руку провокација у односима између НАТО-а и Русије”, изјавила је она. 

Последњих неколико дана у Црној Гори су одржани масовни протести, у којима су се демонстранти сукобили са полицијом. Опозиција тражи да премијер Мило Ђукановић, који се фактички налази на власти преко 20 година, да оставку и да до суботе буде формирана прелазна влада. У супротном, демонстранти обећавају да ће „цела Црна Гора доћи у Подгорицу”.

Власти засад не излазе у сусрет овим захтевима. Медији преносе да је 17. октобра полиција користећи специјална средства ликвидирала шаторе опозиције, која од 27. септембра спроводи акцију протеста испред зграде парламента у Подгорици. Према прелиминарним подацима, полиција је задржала 11 особа, међу којима су и посланици опозиционог Демократског фронта. У медицинске установе превезене су десетине људи, повређени су и припадници полиције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“