Наталија Нарочницка представила књигу Славенка Терзића

На руском штанду Београдског сајма књига 22. октобра је одржана презентација књиге амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији Славенка Терзића под називом „Стара Србија. Драма једне европске цивилизације“. Објављена поводом 100-годишњице ослобођења Старе Србије у Првом балканском рату, монографија на најбољи могући начин приказује драматику историјског живота простора Старе Србије.

Књигу је представила Наталија Нарочницка, доктор историјских наука и директор Фондације за историјску перспективу, која је и саставила увод за руско издање ове монографије.

„Ова књига представља епохални одговор на изазов епохе“, рекла је Нарочницка. „Данас људи на Западу или не знају или намерно прећуткују чињеницу да се регион који се данас назива Косово и Метохија још на картама из 19. века називао Стара Србија. А те карте су цртали народи који нису били баш наклоњени Србима, на пример Аустријанци. Име Стара Србија и непобитне историјске чињенице намерно су изостављене из европског политичког лексикона“.

Нарочницка: Западу је било важно да заузме Косово како би ишао тенковима на Солун

Руска историчарка је посебно истакла стратешки значај Србије: „Од најмањег преокрета у односу снага у овом региону зависи констелација снага у целом Средоземљу, а самим тим и у светској политици“. Уједно је додала да је идеја о јединственој, независној и православној држави на Балкану са излазом на море била присутна у српској свести још од Првог српског устанка, али и да је то одувек била болна тачка Запада.

Нарочницка је нагласила и важност доследне, документоване, академске полемике којом је прожета монографија Славенка Терзића. „У књизи нема емоција. Веома је тешко потиснути емоције, с обзиром на то да је писац био сведок драме која се одиграла, да је преживео бомбардовања и под бомбама сакупљао научнике из Европе и Русије. Нове власти после револуције покушале су да гоне господина Терзића, али беспрекорна академска и грађанска репутација спречила је његово искључење из јавног научног живота. Међутим, у данашњој етапи препорода траже се управо људи са таквим вредностима“.

Значај ове монографије Нарочницка резимира на следећи начин: „То је огроман допринос не само српској и словенској, него и светској науци. То је велико дело, достојно највиших академских оцена, али је уједно и инспиративни акт српске националне свести, српског националног духа који није сломљен. То је доказ да ће Срби и Руси још рећи своју реч свету“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.