Косачов о Црној Гори: У тренду је да се у својим промашајима види „сенка Русије“

Ако је Русија стално главна тема нечијег унутрашњег дневног реда, чак и у негативном контексту, људи ће, хтели то или не, наставити да живе у сфери руског културног и другог утицаја, каже Константин Косачов.

Проблем није у томе што је Русија могла на било који начин да изазове премијера Црне Горе Мила Ђукановића да изјављује да је Русија одговорна за протесте у Подгорици, већ у томе да сличне изјаве показују очигледни, углавном европски тренд – окривити Русију за све своје промашаје и проблеме, пише председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов у свом блогу на званичном сајту Савета Федерације. 

„Чули смо већ многе занимљиве приче о 'кривици' Русије за миграциону кризу у Европи. Представљају то скоро као неку врсту руских 'санкција'. Чули смо и о томе да је Русија 'крива' за сиријску кризу, или за успех европске деснице или левице“. Косачов није заборавио ни на одговорност за малезијски Боинг, еболу, Ал Каиду и „Исламску државу“ – свуда са задовољством налазе руски траг.

„А да не говоримо о украјинској случају, где је Русија фактички званично проглашена за једини разлог свих несрећа напаћеног народа. То су чак претворили у неку националну идеју“, пише руски сенатор Константин Косачов, и подсећа на Порошенков указ о оснивању „Центра за истраживање проблема Руске Федерације“. „Очигледно, Украјина има мало својих проблема“, додаје Косачова.

„Али“, обраћа пажњу руски сенатор, „ако је Русија стално главна тема нечијег унутрашњег дневног реда,  чак и у негативном контексту, људи ће, хтели то или не, наставити да живе у сфери руског културног и другог утицаја. А од мржње до љубави пут је краћи него од љубави до мржње“, пише у свом блогу председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“